ILUSTROVANA DRAME
Heroji naših dana

Junaci sa Dorćola

Nameštaj se pretvarao u pepeo, vatra je gutala stan na desetom spratu i bilo je pitanje minuta kada će plamena stihija da proguta i zarobljenu petnaestogodišnjakinju. A onda su njih petorica uletela u zgradu

Tek što je bilo prevalilo podne, u stanu na desetom spratu, u Ulici Visokog Stevana, u beogradskom naselju Dorćol, upaljena je slavska sveća. Obeležava se veliki praznik, Sveta Petka. Domaćica je skoknula do prodavnice da kupi još nešto od namirnica, a petnaestogodišnja ćerka ušla je u kupatilo da se istušira.

Ko zna kako, tek sveća se prevrnula, zahvatila stolnjak i plamen je pokuljao. Ništa tinejdžerka nije osetila. Tek kada je otvorila vrata od kupatila suočila se sa jezivom scenom. Vatra je već gutala nameštaj. Za bilo kakvu intervenciju bilo je kasno.

Uspaničena i uplašena istrčala je na terasu i počela da vrišti. Niko je u tom trenutku nije video. Ni čuo. Visoko je, a prolaznici dole daleko. A onda je pomogla Sveta Petka, zaštitnica prelja, tkača, žena, braka, putnika na moru, podvižnika, kozmetičara, čednosti, ali i zaštitnica porodice koja je slavi. I koja joj je upalila sveću. Signal je poslala radnicima koji su radili na fasadi susedne zgrade. I akcija spasavanja je počela.

Bilo je strašnosvedočio je jedan od očevidaca.–Devojčica je vrištala punih pet minuta, možda i duže: Pomagajte! Pomagajte! Gorim!” Baš u momentu kad su je izvukli, počeo je da pada plafon. Na nju su pale nekakve daske. Bile su užarene. Da je nisu izvukli, dogodilo bi se najgore.

Ko su oni o kojima je ovih dana pričala Srbija i koje je nekoliko očevidaca predložilo za orden grada za hrabrost? Njihova imena su: Pavle Gavura (36), Lazar Ereša (30), Nemanja Držajić (20), Nenad Janković (19) i Niko David (30).

Kolege su videle požar i čule su devojku kako vrišti na terasi – ispričao je Pavle. – Odmah smo potrčali ka ulazu u zgradu. Popeli se na deseti sprat, pokušali da uđemo u stan, ali to nije bilo moguće. Otišli smo sprat niže. Komšija ispod je otključao, otrčali smo na terasu. Popeo sam se na gelender, ona je prišla. Rekao sam joj da siđe polako, da nekako skoči, da ćemo da je uhvatimo. Imali smo kanap kojim sam bio vezan, a koji su momci pridržavali, a potom sam je dočekao. Tako smo je izvukli. Sve je trajalo duže od deset minuta. Drago mi je da je živa, to je najvažnije. Čuli smo da ima opekotine na skoro 60 odsto kože, ali važno je da bude dobro.

I tridesetogodišnji Lazar opisuje dramu: Sreća i njena i naša. Samo mi je žao što nije išlo brže, ali, jednostavno, nije bilo moguće. Dali smo sve od sebe. Kad neko zapomaže, grabi za život, to je strašno. Taj čitav dan sam proveo u suzama. Kako li se ona osećala u tom trenutku, koju li je muku i bolove trpela u tim minutima? To su bukvalno bili minuti, mi smo je, možda, za deset minuta skinuli sa terase”.

Nemanja Držajić kaže da u tom trenutku nisu razmišljali o strahu, jednostavno samo su mislili na to kako da je što brže izvuku iz vatrenog pakla.

Mislim da nam je jako radio adrenalin, tako da straha nije bilo. Samo želimo da se devojka što pre oporavi. Želimo joj sve najboljerekao je Držajić.

Onda se na priču kolege Nemanje nadovezao Pavle dodajući još neki detalj tom najvažnijem trenutku.

– Ubeđivao sam je da mi veruje, da ću je držati. Nekako je preskočila ogradu, spustila se i ja sam je uhvatio u naručje. Sve vreme je plakala: Molim vas, spasite me, izgoreću!“ Video sam da ima opekotine, govorila je da je sve boli. Pokušao sam da je smirim i objasnim joj da je na sigurnom – kaže Gavura.

Dugo po okončanju drame ovi heroji nisu bili svesni šta su učinili. I u kakvoj opasnosti su bili svi koji su se uključili u akciju spasavanja. Raduje ih, pre svega, da je devojčica dobro, ali im prija i to što su dobili milion poruka” iz cele zemlje.

–Hvala svima na čestitkama, bukvalno nam se cela Srbija javljala. Najvažnije je da je devojčica živakažu gotovo uglas.

O.R.