Ходочашће за мир: пешке до Хиландара

Не гледам да ли је киша, ветар, олуја, да ли пржи сунце, да ли су ми пукли жуљеви на табани-ма… у глави ми је само зацртан циљ да стигнем до манастира онако како сам замислио, ходајући – овако прича Синиша Јакшић, 43- годишњи, горостас-ни и кршни спортски радник у Зубином Потоку, отац троје деце, који је у по-следњих пет година превалио пешице близу 2.000 километара до бројних српских светиња. Са њим у разговору и те како се потврђује у пракси позната крилатица „У здравом телу, здрав дух“. Синиша је, види се одмах, великог срца и челичне воље, отворен, искрен, срдачан, ведар. Сваки километар пешице пређеног пута – четири пута је ишао до Острога, овог септембра до Хиландара, као и више пута раније до оближњих манастира Црна Река и Бањска – пун је садржајних доживљаја и изазова. У септембру је кренуо на Хиландар, у хуманитарно ходочашће, како би помо-гао девојчици Кристини из Обреновца, која је доживела тешку несрећу у својој кући, а операција би помогла да стане на ноге.– Носио сам мајицу са натписом „Да Кристина стане на своје ноге“, и бројем на који треба уплатити новац за помоћ. Уз подршку добрих људи и појединих…

Наставак прочитајте у броју 3175.