STRANCI KOJI SU NAS VOLELI
Holanđanka poznata kao srpska Orleanka

Ratovi su Srbiji otvorili svet, a svet je otkrio Srbiju. Hrabri stranci kretali su iz svojih domovina, da u tim ratovima brane Srbe. Tako se i Holanđanka Žana Merkus (Jeanne Merkus, 1837–1897) pridružila Hercegovačkom ustanku protiv Turaka.

Rođena je u Indoneziji, u porodici generalnog guvernera holandske kolonije Istočne Indije.U ranoj mladosti idol joj je bila francuska heroina Jovanka Orleanka. Tako je i ona odlučila da se u potpunosti posveti verskom i revolucionarnom radu.

Rasprodala je deo svoje imovine i pošla na put u Nemačku i Italiju, iz koje 1873. kreće na hodočašće u Svetu zemlju. Htela je u Jerusalimu da podigne svoj Božji hram. Zemlju je kupila kod kapije za Jafu, nedaleko od zidina starog Jerusalima. Međutim, dve godine kasnije, Žanu Merkus uznemiravaju vesti o dizanju ustanka potlačenog srpskog naroda u Hercegovini, Gabelskog ustanka i Nevesinjske puške, koji će trajati do 1878. godine.

Početkom 1876. Merkusova se kao dobrovoljac nalazi među hercegovačkim ustanicima, sa kojima se bori rame uz rame, u najžešćim borbama i u prvim borbenim redovima. Kao vernica, smatrala je da ustanak predstavlja prvi korak ka propasti Otomanskog carstva, što će dovesti do oslobađanja Jerusalima, do gradnje njenog hrama i, posledično, do iskupljenja.

Iskrcala se u Dubrovniku i odmah priključila borbi. Jahala je konja, nosila mušku odeću, zbog čega je prozvana „amazonkom“, pušila cigare. I bila hrabra. Rukovala je eksplozivom i postavljala zasede Turcima. U borbe je išla odmah do barjaktara, omiljene mete turskog oružja.

Nemački i austrijski izveštači pisali su da je Žana „špijun“, a zemunski austrijski list „Graničar“, u broju od 16. januara 1876, javljao je: „Ovih dana došla je u Dubrovnik jedna bogata gospa holandska. Donela je potporu za ustanike hercegovačke. Ona odlazi odavde u tabor ustanika.“

U predahu između borbi, Žana zahteva od vojvode Mihaila Ljubibratića da se za ustanike nabavlja oružje i municija i daje mu svoj novac za nabavku topova. U Dubrovniku je prihvatila dobrovoljce i prevodila ih među ustanike, u borbu. Sa ustanicima je krenula u napad na Ljubinje.

Žana Merkus je u borbu uvek išla u hercegovskoj muškoj narodnoj nošnji, sa kapom „zavratom“ na glavi. Turci su je dočekivali uz zaglušujuću viku, galamu i alakanje, pogrdno je nazivajući „crvenim đavolom“, zbog njene crvenkasto-riđe kose.

Piše Marko Lopušina

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju