Хомеопатија има заслужено место у медицинским системима многих земаља света. Као холистичка грана медицине, што значи да пацијента посматра као психофизичку целину, има значајног удела у лечењу многих патолошких стања. Светска здравствена организација класичну хомеопатију је признала за комплементарну терапијску дисциплину и уважава је као део интегративне медицине. Интегративна медицина је спој класичне (конвенционалне) и комплементарне медицине (често назване „алтернативне“) са циљем да се њиховом комбинацијом пацијенту пруже најбоље могућности лечења из више области медицинске терапеутике. Демократско право сваке особе је да користи све проверене методе лечења у циљу побољшања свог здравља, а дужност друштва је да обезбеди регулативу и заштиту појединаца од могућих злоупотреба у било ком правцу.
Европска Заједница је 1997. посебним парламентарним актом дефинисала појам хомеопатског лека и одредила прописе о стандардизацији производње хомеопатских лекова и начину њиховог преписивања. Последња Европска фармакопеја која се примењује од 2023. године, у себи садржи поглавље посвећено општим правилима за производњу, квалитет, означавање и контролу хомеопатских лекова.
У нашој држави хомеопатија је законски призната од 2007; подзаконским актима је дефинисано ко, на који начин и у којим оквирима може да се бави хомеопатијом.
С обзиром на то да се у хомеопатији ради са лековима који се у току производње разређују, некада до те мере да се у њима не може доказати постојање ниједног молекула почетне супстанце, дијалектичко, класично медицинско и фармаколошко размишљање (које повезује дејство лека са његовом количином), негирало је могућност његовог дејства и дејство је објашњавало плацебо ефектом. Међутим, пракса показује да хомеопатија најбоље и најбрже дејство показује код беба и мале деце, што се није слагало са таквим објашњењем. Најновија истраживања откривају да хомеопатски лекови, након вишеструких разблажења садрже наночестице почетне супстанце (наночестица је материја у распону величине 1-100 нанометара; један нанометар = милијардити део метра) које могу имати биолошку активност, тј. могу утицати на ћелијске процесе, сигналне путеве и имунолошки одговор. Према томе, хомеопатија је облик нанофармакологије и са аспекта квантне физике, хомеопатски лекови се могу посматрати као носиоци квантно-информационих образаца који доприносе реорганизацији енергетског система тела, што је основа (само)исцељења.
Књига „Хомеопатија за свакога“, ауторке прим. др Љиљана Бајић Бибић – друго, измењено издање, намењена је широј читалачкој публици са намером да је упозна са основним принципима хомеопатије и са циљем да на једноставан начин објасни основне принципе хомеопатског лечења. Књига је састављена из два дела. У првом делу су представљени основи хомеопатије: кратка историја хомеопатије, основни хомеопатски закони, начин прављења/производње хомеопатских лекова, приказ хомеопатског прегледа и начин на који хомеопата одређује лек. У другом делу књиге су дата практична упутства помоћу којих свако за себе може лако одредити и применити хомеопатски лек у одабраним акутним стањима (прехлада, ишијас, грип, повреда, …).
Пише прим. др Љиљана Бајић Бибић