Од др Ане Трифуновић, лекарке али и хомеопате из Крагујевца, одмах смо на почетку пожелели да сазнамо зашто би некоме ко има здравствени проблем, након толико година лекарске и хомеопатске праксе, препоручила хомеопатију и шта је то хомеопатија?
– Хомеопатија је начин лечења који је установио немачки лекар Самуел Ханеман крајем 18. века. Он је, незадовољан тадашњим начинима лечења, а пре свега неуспесима тог лечења, почео да чита, истражује и експериментише како би пронашао начин да лечење буде ефикасније, са мање нежењених ефеката и мање инвазивно по пацијента. Незадовољан објашњењем да се принцип лечења маларије кинином приписује томе што је кинин горак, кренуо је да га користи и кроз неколико дана добио симптоме грознице, налик оној коју имају пацијенти који болују од маларије, с тим што је он није имао. Тај експеримент на самом себи се сматра зачетником идеје о лечењу сличним, тј. коришћењу у лечењу оне супстанце која лечи симптоме код оболелог, који су исти као симптоми које изазива код здравог човека. Оно што је помогло Ханеману да устоличи тај принцип је и читање старих Хипократових списа где се помињу два принципа, лечење супротним и лечење сличним. То је доказ да се тај принцип сличности примењивао од давнина али је временом потиснут из употребе и званична медицина је задржала само принцип лечења супротним. Тако сада имамо антихипертензиве, антипиретике, антиреуматике, антиепилептике и слично. Ханеман је вратио медицини принцип сличности и тиме допринео да пацијенти своје тегобе лече дубински, у корену и узроку, јер се таквим приступом тегобе трајно отклањају. Врло брзо су почела оспоравања Ханемана од стране тадашње медицинске јавности али ко год би се заинтересовао за хомеопатију детаљније, неки чак и у циљу да би показали да не делује, убрзо би постајали велики поборници исте јер су се уверавали баш у супротно, да делује, да је веома ефикасна и да нема нежељених дејстава. У корист хомеопатије у то време је ишла и њена успешност у великим епидемијама које су тада погађале Шпанију, Немачку, Француску и друге земље. Излечења код оних који су користили хомеопатске лекове је била неупоредиво ефикаснија и бржа од оних који су користили тада доступне лекове и методе званичне медицине. Од тада па све до данас, хомеопатију на трону успешних метода одржавају управо задовољни корисници а у последње време све већи и већи број научних студија које се објављују у њену корист код третирања разних болести. Управо корисници су и у Швајцарској пре десетак година покренули иницијативу за стављање хомеопатије на листу метода које су покривене државним осигурањем и успели су референдумом да се изборе за то.
Пише Бранка Ковачевић