Велики број љубитеља путовања стреми далеким дестинацијама јер оно што је у близини обично није толико интересантно. Ситуација се мало променила у време пандемије, када је кретање било ограничено па је туризам по региону постао једина могућност. Сетио сам се старог слогана „упознај своју земљу да би је више волео” који је опет постао актуелан. Путници схватају шта су све пропустили шпартајући по далеком свету.
Једна од локација коју никада нисам посетио јесте источна Србија, односно Хомољске планине. За један дан тешко је све обићи, због чега је битно означити тачке на које се треба фокусирати. Пролазећи кроз живописна и скоро напуштена села, уочљиве су јако раскошне куће са капијама окићеним гипсаним скулптурама животињског царства. Радници на привременом раду у иностранству, одметнути давних деценија, уложили су значајна средства у ове грађевине, али после више од пола века велике сеобе ретко ко се вратио трајно у завичај.
Прво заустављање је у манастиру Витовница десетак километара источно од Петровца на Млави према Кучеву. Према предању изградио га је српски краљ Стефан Милутин после победе над бугарским одметницима Дрманом и Куделином, између 1289. и 1291. године. Бурни догађаји на Балкану допринели су да манастир више пута буде рушен и паљен, да би га 1856. обновио уз велики труд игуман Хаџи Стефан Бојовић. Касније су га поново пустошили бугарски и немачки окупатори, а после рата придружили су се и комунисти присвајајући комплетну имовину. Заслугом послератних игумана манастир је у другој половини двадесетог века обновљен и наставио са радом. Познато је Витовничко јеванђеље – рукописно јеванђеље написано у манастиру Витовници у првој половини 16. века. Поуздано се зна да је оковано у позлаћено сребро 1557. године. Свети Тадеј Витовнички рођен је 1914. у селу Витовница, близу самог манастира. Био је игуман четири деценије, све до смрти 2003. године и сахрањен је у порти. Прелепо природно окружење допуњује лепоту целог здања а посебну атракцију представља водопад реке Витовнице који се налази одмах испод зидина порте манастира, као и извор свете воде.
На 130 километара од Београда налази се област Звижд и град Кучево, кроз који протиче златоносна и мистична река Пек. Најлепши и свеобухватан поглед на котлину и цео ареал пружа се са видиковца „Јелена стена” на коме доминира велики метални крст. Као на длану види се Кучево, Звишка котлина и обронци и врхови Хомољских планина. За љубитеље пешачења то је 4,5 километра од центра града. Постоји и лакша варијанта да се приђе ближе, онолико колико пут може да допусти, па се прошета дупло мање и без великих успона. Са највиших врхова Звижда може се видети Дунав на самом уласку у Ђердап. Један од најпознатијих житеља Кучева био је легендарни певач Ђорђе Марјановић. У самом центру, поред лепог хотела „Рудник” и пространог трга, налази се и црква Вазнесења Господњег сазидана почетком 20. века. После урбаног одмора план је да се посете и две јако атрактивне пећине које се налазе у близини.
Текст и фотографије Гордан Горуновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању