Homoseksualne opsesije

Dilema, a neretko i opsesija pitanjem „da li sam gej“ sve češće obuzima mlade koji ne znaju da se snađu u tim nedoumicama, pa su često i zbunjeni. Homoseksualne opsesije pripadaju širem spektru anksioznih poremećaja, ali, u poslednje vreme, čini se da je kod mlađih osoba taj problem u porastu

Pomoć psihologa zatraže mnogi, uglavnom mlađi ljudi, koji imaju nedoumice i ne mogu sami da izađu iz začaranog kruga sa mislima o svojoj seksualnoj orijentaciji. Dolaze vidno uznemireni po savet kod stručnjaka jer sumnjaju da svojim ponašanjem, na izvestan način, nekada zavode osobe istog pola, mimo svoje volje. Pitaju se da li su zaista gej, a o tom problemu ne mogu otvoreno da pričaju sa bližnjima, pa ga veoma dugo zadržavaju u sebi, a vremenom problem postaje sve veći, iako oni na sve načine pokušavaju da ne misle o tome.

Frustrirajuće misli, pojavljuju se niotkuda, katkada veoma intenzivno, što takve osobe tera u anksioznost, a da bi nekako odagnali te misli, počinju da izvršavaju različite prinudne radnje, ne bi li osetili olakšanje koje je samo kratkotrajno. Naravno, sve ih to ometa u svakodnevnom životu zbog čega se ili povlače u sebe, ili preteruju u drugom smislu, ne bi li dokazali sebi i okolini da nisu homoseksualci.

Zbog čega se to događa i kako se uspešno izboriti sa ovim opsesijama razgovaramo sa Anom Stamenić, kliničkim psihologom.

– U pitanju je homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj (skraćeno HOKP) koji pripada anksioznim poremećajima gde se još ubrajaju i generalizovana ili socijalna anksioznost, panični napadi i specifične fobije sa kojima nije lako živeti. Osnovi tipovi opsesivno-kompulzivnih poremećaja su: opsesivno proveravanje (osoba više puta proverava da li je sve na svom mestu, zaključano, isključeno…),opsesivno sakupljanje stvari (do mere koja počinje da narušava kvalitet života), opsesija kontaminacije (ekstremna briga o higijeni i o mogućnostima zaraze, opsesivno čišćenje, dezinfekcija) i intruzivne misli ili ruminacija (prisilne, neželjene misli, uglavnom neprijatne sadržine, često u suprotnosti sa vrednostima koje osoba zastupa). Karakterišu ih izvršavanje prinudnih radnji koje obavljaju da bi se oslobodili misli koje ih frustriraju i da bi izbegli neki zastrašujući ishod.

Nastavak pročitajte u broju 3114.