Хомосексуалне опсесије

Дилема, а неретко и опсесија питањем „да ли сам геј“ све чешће обузима младе који не знају да се снађу у тим недоумицама, па су често и збуњени. Хомосексуалне опсесије припадају ширем спектру анксиозних поремећаја, али, у последње време, чини се да је код млађих особа тај проблем у порасту

Помоћ психолога затраже многи, углавном млађи људи, који имају недоумице и не могу сами да изађу из зачараног круга са мислима о својој сексуалној оријентацији. Долазе видно узнемирени по савет код стручњака јер сумњају да својим понашањем, на известан начин, некада заводе особе истог пола, мимо своје воље. Питају се да ли су заиста геј, а о том проблему не могу отворено да причају са ближњима, па га веома дуго задржавају у себи, а временом проблем постаје све већи, иакo они на све начине покушавају да не мисле о томе.

Фрустрирајуће мисли, појављују се ниоткуда, каткада веома интензивно, што такве особе тера у анксиозност, а да би некако одагнали те мисли, почињу да извршавају различите принудне радње, не би ли осетили олакшање које је само краткотрајно. Наравно, све их то омета у свакодневном животу због чега се или повлаче у себе, или претерују у другом смислу, не би ли доказали себи и околини да нису хомосексуалци.

Због чега се то догађа и како се успешно изборити са овим опсесијама разговарамо са Аном Стаменић, клиничким психологом.

– У питању је хомосексуални опсесивно-компулзивни поремећај (скраћено ХОКП) који припада анксиозним поремећајима где се још убрајају и генерализована или социјална анксиозност, панични напади и специфичне фобије са којима није лако живети. Основи типови опсесивно-компулзивних поремећаја су: опсесивно проверавање (особа више пута проверава да ли је све на свом месту, закључано, искључено…),опсесивно сакупљање ствари (до мере која почиње да нарушава квалитет живота), опсесија контаминације (екстремна брига о хигијени и о могућностима заразе, опсесивно чишћење, дезинфекција) и интрузивне мисли или руминација (присилне, нежељене мисли, углавном непријатне садржине, често у супротности са вредностима које особа заступа). Карактеришу их извршавање принудних радњи које обављају да би се ослободили мисли које их фрустрирају и да би избегли неки застрашујући исход.

Наставак прочитајте у броју 3114.