Поред естрогена које производи тело постоје и фитоестрогени, природна једињења биљног порекла. Не настају у ендокрином систему, већ се уносе путем исхране и они по својој структури подсећају на главни женски полни хормон. Фитоестрогени се налазе управо у намирницама биљног порекла и то су једињења чија хемијска структура подсећа на структуру људског естрогена. Они опонашају или модулишу дејство хормона естрогена. Везују се за естрогенске рецепторе у телу и помажу одржавању хормонске равнотеже. Па су тако главне врсте фитоестрогена изофлавони којих највише има у тофу сиру, соји и махунаркама, затим лигнани којих има у семену лана и сусама и куместани који се налазе у детелини и у неким врстама поврћа.
Неминовно је да њихови ефекти буду слабији од дејства хормона које ће само женско тело произвести, али су итекако битни и научници се деценијама баве њиховим значајем и истраживањима о фитоестрогенима. Утврђено је да смањују непријатне валунге или таласе врућине али и промене расположења, штите кости што је веома важно код старијих особа и регулишу естроген.
Хормонске промене утичу на цео организам, на кости, кожу, косу и доводе до многобројних проблема: хормонских акни, значајнијег губитка и проређивања косе, слабљења густине костију.
Ево неких природних извора фитоестрогена који могу да допринесу хормонској равнотежи.
Соја – Веома је богата протеинима, влакнима и минералима попут гвожђа, калцијума, магнезијума, калијума и фолата. Управо је присутност фитоестрогена оно што је чини посебнијом и важнијом од других намирница. Фитоестроген има важну улогу у здрављу мозга, костију, штитне жлезде и репродуктивних органа, а главни фитоестрогени у соји се зову изофлавони и спадају у једну од највише проучаваних група фитоестрогена .
Научна истраживања на животињама су 90-тих година прошлог века утврдила да соја може подстакнути раст тумора дојке и простате и то је уплашило јавност. Али, након година истраживања и студија на људима, дошло је до промене става. Разлог је управо у различитим врстама естрогенских рецептора у телу. Код људи се изофлавони најчешће вежу на рецептор ER beta за који се сматра да може имати заштитни учинак против рака дојке и простате. Изофлавони из соје могу помоћи у смањењу таласа врућине и ноћног знојења током менопаузе, и могу подржати здравље кардиоваскуларног система.
Црвена детелина – У питању је дивља биљка која припада породици махунарки, заједно са грашком и пасуљем и често се издваја као природни лек за симптоме менопаузе, губитак коштане масе и повишен холестерол. Биљне хемикалије које се налазе у детелини а које се зову изофлавони могу да делују попут естрогена у смислу да побољшавају сан, здравље костију, концентрацију.
Неколико студија је показало да заштићени екстракт изофлавона црвене детелине значајно смањује налете врућине и знојења док друга истраживања нису показала ефекат, па утицај на смањење валунга треба додатно проучавати.
У малој студији спроведеној међу женама у менопаузи, екстракт црвене детелине позитивно је утицао на здравље костију. Минерална густина костију (БМД) смањила се само код особа које су узимале плацебо (супстанцу без лекова). Истраживачи који су се бавили утицајем на холестерол открили су да су особе у менопаузи, које су узимале црвену детелину четири месеца до годину дана, показале значајно повећање липопротеина високе густине – ХДЛ или доброг холестерола, и смањење укупног и ЛДЛ, односно лошег холестерола.
Припремила: Б. Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању