Музички педагог, ентузијаста, вођа хора који је прославио Кикинду и ван граница наше земље, Биљана Јеремић иза себе има скоро четири деценије стручног бављења музиком. За ову уметност била је предодређена од малена јер потиче из музичке породице.
Након школовања и потоње академске каријере, са мноштвом објављених радова у стручним и научним часописима, Биљану Јеремић Кикинђани последњих година ипак највише препознају као диригента хора “Аттедите!” при тамошњем Културном центру. За седам година постојања, овај хор и сама Биљана, овенчани су низом престижних домаћих и међународних награда. Али та их признања не уљуљкују, већ их мотивишу за даљи рад, а хор је увек отворен за пријем нових чланова.
Ваше музичко образовање кренуло је из родне Кикинде…
– Основну школу завршила сам у Башаиду, крај Кикинде, где и данас живим. Из музичке сам породице Мишков. Одрасла сам окружена музиком, а отац Сава ми је пренео љубав према овој уметности свирајући хармонику. Музичко образовање започела сам у Кикинди на одсеку за клавир, а затим сам у Зрењанину завршила средњу музичку школу – инструментални одсек флауте, као и теоретски одсек. Потом сам уписала Академију уметности у Новом Саду, где сам стекла звање наставника музичке културе и солфеђа. Захвална сам што су многи професори који су ме пратили кроз образовање, данас симболи музичке културе у Србији. Своју педагошку праксу започела сам у нижој музичкој школи “Слободан Малбашки” у Кикинди где сам предавала клавир, а затим и музичку културу у ОШ “Петар Кочић” у оближњем Накову, па у ОШ “Вук Караџић” у Кикинди, где сам успешно водила школски хор који је седам пута био први на републичком такмичењу, а онда наставио успешно да представља школу и град по читавој Европи. Поносна сам што се многи ученици из хора и данас баве музиком и то веома успешно.
То је био подстрек за даље усавршавање?
– Резултати са школским хором одводе ме на магистарске студије – хорско дириговање. Почињем да радим на Педагошком факултету у Сомбору и уписујем 2009. докторске студије Методике наставе на Филозофском факултету у Новом Саду. Тада сам се се одлучила на двојаку улогу у свом животу – уметничку и научно-истраживачку. И данас ме обе подједнако испуњавају. Од 2016. радила сам и на Високој струковној школи у Кикинди, затим на Академији уметности у Новом Саду. Данас радим само на Педагошком факултету у Сомбору, у научном звању редовног професора из области Методике наставе музичке културе. Ако саберемо све године које сам провела у формирању свог педагошког и диригентског пута, то је 37 година учења и усавршавања, и ту није крај, јер учим и данас.
Пише Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању