Према одлуци шпанске Владе, сви усташки симболи биће уклоњени са гроба управника система логора НДХ и једног од најозлоглашенијих усташких команданата, Вјекослава Макса Лубурића, познатог као Месар, и биће постављена плоча на којој ће бити експлицитно наведени његови злочини током Другог светског рата. Одлука је донета уочи 57. годишњице његовог убиства и 81. годишњице пробоја логораша из логора Јасеновац.
Лубурић је убијен 1969. године у Каркаишенту, месту у близини Валенсије, споменик са усташким симболима подигнут је 1976, а одлуком од 16. априла ове године, шпанско Министарство територијалне политике и демократског сећања наложило је да се усташки грб – представљен мачем и хрватском шаховском таблом са првим пољем у белој боји – одмах уклони са црног гранитног постоља његовог споменика. Одлука се заснива на шпанском „Закону о демократском сећању“ из октобра 2022. који има за циљ уклањане фашистичких и нацистичких симбола из јавних простора.
Универзитетски професор из Мадрида и директор Европског института за истраживање тоталитаризма и Холокауста Карлос Васкез оценио је у разговору за Интернет портал РТС да је ова одлука шпанске Владе храбар и јасан став према злочинима почињеним током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској (НДХ) и концентрационом логору Јасеновац.
– Лубурић је био кључна фигура усташког режима и директно је повезан са злочинима почињеним током Другог светског рата, посебно на месту које сви знају – Јасеновац, концентрациони логор, али и остале подлогоре у овом делу. Задржавање таквих симбола на јавном месту била је погрешна порука. Њихово уклањање не брише историју, већ помаже садашњости на јасан и поштен начин. Јавни простор не треба да одаје почаст људима повезаним са масовним злочинима. Мислим да је ово веома, веома важан став шпанске Владе. Апсолутно – каже Васкез.
Објашњава да је споменик Лубрићу само један од примера покушаја ревизије или ублажавања историје који постоје широм Европе. Додаје да се таква врста ревизије историје може уочити и у многим образовним системима и начину на који се сагледавају догађаји из Другог светског рата.
– Проучавање и поновно сагледавање историје је нормално. Проблем почиње када се чињенице искривљују или се злочини минимизирају – истиче овај историчар.
Васкез каже да је обележавање Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртва фашизма у Другом светском рату, у знак сећања на пробој логораша из Јасеновца 22. априла 1945. године од суштинског значаја, посебно за младе генерације.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању