Леп децембарски дан, један од оних последњих пре званичног почетка зиме. Мало даље од центра града, у Новом насељу, с брезовом метлом у руци наслоњена на ограду, паузу прави средовечна госпођа. Сређује травњак и део тротоара испред куће.– И вама добра срећа– одговори на: „Добар дан”. –Лепа нам је та нова црква у коју сте се загледали. Дуго је градимо, али вредело је.Настави да чисти, с повременим паузама да види, онако испод ока, шта то око светиње загледа и фото-графише незнанац. Црква је на чис-тини, нема ограду, око ње је повећи празан простор, готово ливада, па се лако прати сваки корак придошлог.Чини се да посла више није имала, али као да је желела још шта да каже, па је одуговлачила док се незнанац не врати до кола, поред њене куће паркираних. И, када јој се указала прилика, настави:–Лепа нам је црква, али имамо тужну причу везану за њу – рече. –Темељ је, иначе, ударен 2002. године и одмах се знало да ће бити посвећена Светом цару Константину и царици Јелени.
Наставак прочитајте у броју 3181.