Hranom protiv depresije

Namirnice koje podižu raspoloženje

Početak jeseni i kraći dani itekako utiču na raspoloženje, kada mnogi, nezavisno od godina, postaju letargični ili anksiozni, a tokom epidemije korone posebno je povećan i broj ljudi koji upadaju u depresivna stanja. Svako ko nije sposoban da se sam izbori sa tim problemima mora da se obrati lekaru, ali najnovija saznanja objavljena u „World Jouranl of Psychiatry“ potrđuju i veliki uticaj ishrane na prevenciju i lečenje depresije.

Najčešća greška, koju mnogi prave jeste da tokom hladnijih dana jedu masniju i kaloričnu hranu koja dovodi do gomilanja masnih naslaga i viška kilograma, ne znajući da ih sve to dodatno unesrećuje. Istraživanje britanskih naučnika pokazalo je da masna hrana podstiče depresiju, a da konzumiranje veće količine svežeg voća i povrća može da spreči njenu pojavu.

Ustanovljeno je da je, kod grupe ljudi koja se hranila svežim namirnicama, u odnosu na one koji su više koristili industrijsku hranu, rizik od anksioznih stanja i depresije bio četvrtinu manji, dok se kod druge grupe povećao čak 58 odsto.

Nutricionisti savetuju da ishranu treba bazirati na namirnicama koje daju potrebnu energiju, pozitivno deluju na organizam i popravljaju raspoloženje. Takođe, studije pokazuju da veća zastupljenost omega 3 masnih kiselina u ishrani smanjuje rizik od depresije i stresa tako što moždane ćelije drugačije reaguju na hormon stresa stvarajući nove neurone u pojedinim regijama, a taj proces se zove neurogeneza. Novostvoreni neuroni deluju kao amortizeri mozga u stresnoj situaciji, a, za razliku od njih, prerađeni šećer, kofein, alkohol i masnoće zaustavljaju proces neurogeneze, zbog čega ih treba izbegavati.

Slatkiši izazivaju zavisnost (koje se nije lako osloboditi), a nakon prijatnog osećaja i zadovoljstva dok se konzumiraju, njihovo dejstvo dovodi do postdepresivnog stanja, za koje je karakteristično da neke manje neugodnosti mogu izazvati veće neraspoloženje nego što je uobičajeno. U studiji se navodi da čak i oni koji ne misle da imaju problem sa depresijom, već osećaju izvestan gubitak volje i energije, primećuju pozitivne efekte nakon promene ishrane principom stabilizacije šećera u krvi, koja se bazira na smanjenoj količini ugljenih hidrata uz povećanje proteina u obrocima.

PIŠE NATAŠA USKOKOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju