Имала је тридесет година када се уписала у историју награде „Оскар“. Глумица, рођена у Порторику, стајала је на позорници 1962. и изговорила три реченице: „Не могу да верујем! О, мој Боже! Нека остане на томе“! Рита је била прва латиноамеричка звезда која је освојила „Оскара“. Награду јој је донела споредна улога у мјузиклу „Прича са западне стране“. Глумица је управо прославила деведесети рођендан (11. децембра), а публика поново може да је гледа у „Причи са западне стране“, новој верзији истог филма који је овог пута режирао Стивен Спилберг.
И улоге су другачије. У оригиналном филму од пре шездесет година, Морено је тумачила лик Аните, младе емигранткиње, која се, заједно са главном јунакињом приче Маријом, уплела у љубавне проблеме и борбе уличних банди Њујорка педесетих година прошлог века. Нова верзија филма је у америчке биоскопе стигла баш на Ритин рођендан. У њој глумица игра свадљиву власницу пиљарнице Валентину, удовицу Дока који је у оригиналном филму држао посластичарницу. То није мала улога. Рита чак и пева. Спилберг је препознао енергију и харизму седокосе звезде која је изузетно активна за своје године. У телевизијским емисијама она игра, пева, прича вицеве или анегдоте из свог чудесног живота.
„Ја сам и даље прави динамит, ако мене питате“, написала је пре месец дана Рита на свом налогу на друштвеној мрежи Твитер, коментаришући једну своју стару фотографију из 1954. на којој је у белом бикинију, унутар великог, провидног штапића динамита.
Трновит почетак
Истина је: осамдесете су биле златне године њеног живота. Добила је прилику да игра у телевизијској серији са „бесконачним“ бројем епизода. Реч је о „Нетфликсовој“ хумористичкој серији „Дан за даном“ у којој игра баку-заводницу. Овог децембра је приказан документарни филм о њој „Рита Морено: обична девојка која је ишла напред“, својеврсно сведочанство о неславној историји расизма и сексуалног искоришћавања у Холивуду. И сада, ту је „Прича са западне стране“. Помиње се још једна номинација за „Оскара“.
Рита је рођена у сиромашној породици кројачице и фармера. Имала је четири године када је мајка повела са собом – правац САД, односно бољи живот. У Порторику је Рита оставила брата и оца кога је видела још само једном у животу. Мајка и ћерка су се скрасиле у Њујорку. Девојчицу су називали погрдним именима, смишљеним за дошљаке из Латинске Америке. Код куће је играла и певала, да не би размишљала о томе. Кренула је и на часове игре, а добила је прилику да покаже свој таленат у позоришту „Гринич“ само две године након доласка у Америку.
Једва је завршила основну школу и на седење у школској клупи више није помишљала: са шеснаест година она је хонорарима издржавала породицу. Две године касније потписује уговор са холивудским студијем „Твенти Сенчери Фокс“.
Требало је да то буде срећан почетак једне каријере, али испало је другачије. Њен улазак у свет шоу-бизниса био је бруталан. Одмах на почетку силовао је агент кога је добила од студија. Данас је срамота због своје тадашње одлуке да настави сарадњу с њим: „Изгледало је као да је само њему у целом Холивуду било стало до мене“! Морено каже да га је недавно срела, први пут после толико деценија: „Пребледела сам када сам схватила о коме је реч, смрзла сам се у тренутку“.
– Обратио ми се речима: „Моја супруга би желела да те упозна, да ли би волела да ручамо заједно“. Из необјашњивог разлога, прихватила сам. Посматрала сам га, истраживала сваки део његовог лица и његове душе. Тренутак када му је жена отишла до тоалета искористио је да ме подсети на дан када ме је силовао: „Знаш, одувек сам жалио што тада ниси остала у другом стању – понавља глумица његове речи, очигледно још по утиском. – Била сам ужаснута и све што сам успела да кажем било је: „Ти си невероватан случај“, после чега сам устала и отишла.
После тог силовања на почетку каријере, упознали су је и са ноторним женскарошем, продуцентом Харијем Коном, оснивачем и директором студија „Колумбија Пикчерс“. На једној забави, у просторији у којој је била и његова тадашња жена, рекао је Рити: „Чувај се, волео бих да те….“.
– То је било можда трећи пут у животу да чујем како неко изговара ту вулгарну реч. Нисам знала шта да кажем. Стајала сам згрожена и смејала се. Да је данас жив, Кон би правио друштво Харвију Вајнстину у затвору.
Лепу Порториканку је прогонио и Бади Ален, директор студија „Фокс“:
– Негде је нашао мој број телефона и није престајао да ме зове. Почео је да ме прогони. Деловало је нестварно шта ми се дешава, до тада нисам имала појма да је и то Холивуд.
Сусрет са Брандом
Као што није имала појма ни да ће јој у Холивуду нудити све једну исту улогу! „То су биле неписмене, неморалне девојке са тропских острва, задужене да заводе мушкарце“, каже Рита. За потребе таквих улога додатно су јој потамњивали кожу и наређивали како да говори, да звучи што глупље и мање образовано. Лоше се осећала због тога. Понижено. Када је 1952. добила малену улогу у мјузиклу „Певање на киши“ где је играла Зелду Зандерс, звезду немог филма, надала се да би то могао да буде тренутак када ће њена каријера кренути у бољем смеру. Нажалост, поново су је звали да игра глупе кућне помоћнице.
Нешто се, ипак, преокренуло. Годину дана касније Рита је отпочела љубавну везу са Марлоном Брандом, звездом у успону, који је управо тада добио „Оскара“ за филм „Трамвај звани жеља“. Марлон је у то време био и најпожељнији мушкарац Холивуда за којим су жене чезнуле. Рита ће са њим провести осам година и биће то једна веома бурна љубавна авантура. Глумица Марлона пореди са кокаином:
– Био је натпросечно интелигентан. Најдуховитија особа коју сам икада упознала. Није био само звезда, он је био краљ међу згодним глумцима и био је одличан љубавник, то је све што ћу вам рећи, без других детаља. Најбољи љубавник у мом животу.
Брандо је имао и своју другу страну, чудовишну. Морено каже да „он није могао да воли било кога, јер је превише волео себе“. Када је затруднела, натерао је да абортира. Током осам година њихове љубави, Марлон је имао и друге девојке, а чак два пута се оженио. „Завео је свакога кога је упознао, чак и свог психотерапеута“, додаје глумица! Једном приликом покушала је да му се освети. Почела је да се забавља са Елвисом Прислијем:
– Још сам била са Марлоном, али када сам у његовој кући пронашла неки женски веш, решила сам да му узвратим на исти начин. Елвис је био сладак и стидљив, никако секси, више предвидив и незанимљив у љубави.
Убрзо је краљ рокенрола досадио Рити. Напустила га је, али на Бранда то није утицало. Рити је то додатно уздрмало ионако пољуљано самопоуздање. Непосрдно након снимања „Приче са западне стране“ (1961) била је у Брандовој кући и претила је да ће се убити. То је и покушала. Вероватно не би преживела да Марлонов помоћник није прискочио и одвезао је у болницу.
– Била сам у несвести, али су ми казали да сам све време плакала. Заиста сам желела да завршим са животом. Хтела сам да убијем лошу Риту која ми је од живота правила пакао, али се испоставило да би тим чином убила и добру Риту.
Нека живе обе Рите
Изабрала је да обе Рите наставе да живе, али без Марлона Бранда. Оставила га је. Истовремено, доживљавала је своје звездане тренутке захваљујући успеху „Приче са западне стране“. Била је сасвим другачија од Аните коју је играла у филму. Рита је била слаба и послушна и зато се дивила борбеној Анити. Када је добила „Оскара“ помислила је како коначно може да бира улоге и ужива у свом послу. Лоша процена! Наредних седам година неће снимити ниједан филм!
– Био је то мој избор. Нудили су ми да играм у неким трећеразредним кримићима и осећала сам се као да опет бијем своје старе битке. Нисам могла да верујем. То ме је сломило. Заинатила сам се и решила да чекам нешто боље, али то боље никако није долазило.
Па, после толико деценија, да ли се ситуација у Холивуду поправила за латиноамеричке глумце?
– И даље смо потцењени. Има побољшања, али ни близу колико за афроамеричку заједницу. Црнци су много напредовали, изборили за себе место у овом послу, а пред нама је дугачак пут. Мислим да је разлог то што већина нас није овде рођена. Долазимо из различитих земаља и уместо да се подржавамо, ми се међусобно такмичимо. И даље себе доживљавамо као Мексиканце, Аргентинце, Порториканце, а не као Хиспаноамериканце. Док не будемо били јединствена, дивна заједница, имаћемо проблем.
После „Оскара“ и „Приче са западне стране“ Морено се посветила позоришту, телевизији и друштвеном и политичком активизму. Борила се за права мањина, а током Марша на Вашингтон 1963. стајала је на два метра од Мартина Лутера Кинга док је он држао свој чувени говор чији почетак је гласио: „Имам један сан…“.
На тим глумачким пољима се доказала и постала једна од свега шест америчких глумица које су проглашене најбољима: на филму, у позоришту („Тони“ за представу „Риц“), две „Еми“ награде за телевизију („Мапет шоу“ „Рокфорд досије“) и један „Греми“ за музику (песме из серије за децу „Електрична дружина“).
У првом филму који је снимила после седам година партнер јој је био Марлон Брандо. Остали су пријатељи и повремено би се чули до краја његовог живота. Умео је да каже Рити: „Ти си била једина жена у мом животу која је донела праву одлуку“! Шта би то значило?
– Да ми више није потребан, да имам осећај самопоштовања! Много година касније, пошто сам га напустила, схватила сам да ме је волео и то ми је много значило. Доказ за то је била слика из новина пронађена у његовом дому после смрти. Од свих жена са којима је био, у спаваћој соби је држао само једну, ону са мном, из филма „Вече следећег дана“, који смо снимили 1969.
Хвала психотерапији
За кардиолога Леонарда Гордона удала се 1965. и са њим добила ћерку Фернанду која ће касније постати глумица. У браку је била све до мужевљеве смрти пре десет година. У документарцу снимљеном о њеном животу, Рита прича како је Леонард био диван човек, али да је требало да га напусти много раније:
– Била сам уз њега до последњег часа, последњих месец дана сам лежала у болници поред њега. То је нешто што радите када некога волите и поштујете. Али, оног часа када је умро, осетила сам се слободном. Устала сам са свог кревета, одсекла прамен његове дивне седе косе, још га имам, кренула ка вратима болничке собе и застала на тренутак. Погледала сам га. Био је тако сићушан и бео. Помислила сам како је могуће да ме је тај човек чинио толико несрећном, како је могуће да ме је тако контролисао? Одакле је црпео ту своју моћ? То је и даље тајна за мене.
Када је стигла кући, замолила је пријатељицу да јој наспе чашу вина. Седела је на осунчаном трему, са осећањем олакшања. Следећег јутра се пробудила, укључила телевизор и помислила како је дивно што од сада може да лежи у кревету колико жели, да устаје кад хоће, да се истушира, попије чај и врати се у кревет. Шта је спречавало да то ради и до тада?
– Проблем је био у глави мог мужа и у мојој, такође. Одувек сам волела да гледам вести на телевизији, оне су стално биле укључено и то је мог мужа доводило до лудила. Мислим да је разлог томе био што смо се удаљили, а вести су ми правиле друштво. Он није волео моју енергичну страну, а ја сам уживала у њој. О себи мислим да сам слатка, забавна и несташна, а он је све те моје особине покушавао да сузбије. Због тога сам била тужна, зато што је пропуштао да види моју другу страну. Ово што говорим, за то је заслужна психотерапија. Без ње не бих била Рита какву људи знају и воле – смеје се глумица.
После мужевљеве смрти, било је тешких тренутака за Риту, њену ћерку и двоје унучади. Повремено су живели од милостиње и социјалне помоћи. Када није било тог новца, Рита је радила свакакве послове. Један је споменула њена ћерка у документарцу: „За десет хиљада долара пристала је да скува ручак за четворо људи и покаже им своје груди, што су тражили од ње“! Рита није имала проблем с тим, иако је већ била у осамдесетим. Када су јој ТВ продуценти пре четири године понудили да игра баку у серији „Дан за даном“, пристала је, али под условом да то буде секси бака! Зашто јој је то било важно?
– Да будем секси? Зато што о женама мојих година нико не мисли на тај начин. Ми не кожемо да рађамо, али можемо да будемо секси.
Невероватна жена. Многи мисле да је у својој деведестој усамљена, али она тврди супротно:
– Волим да будем сама. Није тешко бити сам. У ствари, то је сјајно, поготово ако ти се допада особа са којом живиш!
Приредио Срђан Јокановић