Исланд је чланица НАТО и интегрисан је у структуре Европске уније. Дуго је, међутим, оклевао да се придружи ЕУ. Али геополитички пејзаж се мења – и присиљава Исланђане да преиспитају свој став.
Наводно је све била само шала – али на Исланду се нико није смејао. У јануару се Били Лонг, новоименовани амбасадор САД у Рејкјавику, пред неколико чланова Конгреса нашалио како би Исланд ускоро могао да постане 52. савезна држава САД, а он можда и њен гувернер. То је рекао усред претњи Доналда Трампа да ће припојити Гренланд као 51. савезну државу – па би Исланд онда био 52.
Није се дуго чекало на талас огорчења на Исланду. Исландско Министарство спољних послова званично је затражило „појашњење“, друштвене мреже биле су преплављене негативним коментарима, а хиљаде Исланђана – у земљи с једва 400.000 становника – потписале су петицију којом су тражили да се Лонгу ускрати акредитација. Републикански дипломата био је приморан да спусти тон: то што је рекао, није мислио озбиљно. „Ако се ико осетио увређеним, извињавам се“, написао је на Иксу.
Посебна осетљивост Исланђана на такве изјаве повезана је и с недавном полемиком између председника Трампа и НАТО савезника око Гренланда. Иако Исланд географски спада у Европу, физички је много ближи тој арктичкој земљи него европском копну: Исланд и Гренланд дели само око 300 километара ваздушне линије. То додатно појачава страх да би и Исланђани могли да постану лопта у играма великих сила.
Због растуће забринутости поново се озбиљно разматра могућност приступања Европској унији. Влада левог центра, наклоњена ЕУ, планирала је да о томе пита грађане тек 2027. године, али најновији развој догађаја довео је до одлуке да се референдум одржи много раније – већ 29. августа 2026.
„Гласањем на референдуму грађани ће коначно решити дебату која виси над исландском нацијом“, саопштила је премијерка Кристурн Фростадотир.
Изгледи за позитиван резултат су добри: према најновијим анкетама, 45 одсто Исланђана сада подржава улазак у ЕУ, а 35 одсто је против. Још почетком 2025. чак три четвртине учесника анкете исландске телевизије РУВ сматрало је да су САД претња.
Исланђани традиционално поносно чувају своју независност и самосталност, делом због географске изолованости. Године 1944. прогласили су независност од Данске и отада 17. јун обележавају као државни празник.
Деценијама се на Исланду није озбиљно разматрало пуно чланство у ЕУ. Држава је притом у ЕФТА и у Европском економском простору (ЕЕП), чиме ужива све предности јединственог тржишта Уније. Уједно је и део Шенгена.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању