И не само о језику: држи ли то воду, или пије па пушта?

Сећате ли се оне песмице Ј. Ј. Змаја Циганин хвали свога коња? Љути ат је, наводно, био толико брз да је, бе-жећи испред олује, на одре-диште стигао потпуно сув. Покисȏ му само реп! Каже Змај, односно његов Цига. Да ли је овакво нешто заиста могуће, или је у питању само празна/шупља прича?Наравно да се ради о шупљој при-чи, а када је нешто шупље то значи да НЕ ДРЖИ воду; ту лажи и измишљо-тине просто цуре на све стране! Па добро, зашто се онда многи питају да ли нешто ПИЈЕ воду, када желе да провере је ли нешто реално односно убедљиво? Откад је то мера уверљи-вости да ли нешто воду пије, уместо да ли може да је (за)држи?Одговор је једноставан: тако је још од оних давних времена, када су паметњаковићи увидели да је много важнији став са којим износиш неку тврдњу, него колико је сама та твр-дња вероватна или истинита. Људи су углавном лењи да размишљају и постављају питања, и себи и другима, поготово када се треба супротставити већинском мишљењу. Ако сви кажу да нешто пије воду, има да је пије и кад није жедно!

Наставак прочитајте у броју 3162.