Старост може бити лепа уколико породица и друштво брину о потребама старијих људи, али и изузетно тешка за оне које трпе различите облике занемаривања и насиља, којих некада нису ни свесни. Насиље над старијима, које је још увек табу тема у свим друштвима, па и у нашем, било је део истраживања спроведеног у оквиру пројекта “Превенција насиља над старијим женама” које је финансирано од стране Кабинета министарке без портфеља Татјане Мацуре, задужене за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена.
На ту чињеницу се обраћа пажња тек када се у црним хроникама нађе вест да су деца, супруг, партнери или унуци нанели тешке повреде или усмртили неку старију жену. Због тога је тема конференције Удружења Снага пријатељства – Amity, у оквиру 16 дана активизма у борби против насиља над женама, која је одржана у прес центру УНС-а била „Можемо ли зауставити насиље над старијим женама?“
Мр Надежда Сатарић, дугогодишња социјална радница и председница Удружења Amity; Бранкица Јанковић, доскорашња Повереница за заштиту равноправности; Миодраг Пановић шеф кабинета министарке Мацуре; Наташа Тодоровић, председница Управног одбора Геронтолошког друштва Србије и стручна сарадница Црвеног Крста Србије; Снежана Николић и Вена Радуловић, представнице старијих жена – говорили су о учесталости и разлозима за трпљење насиља али о томе шта би требало предузети и како помоћи жртвама.
Према подацима који су изнети на конференцији свака друга убијена жена у Србији је старија од 65 година. Од почетка године убијено је осам жена из те старосне групе, четири су убили мужеви, а остале четири су биле жртве сина, затим ћерке, унука и познаника.
Мр Надежда Сатарић је напоменула да сведочимо неким забрињавајућим трендовима.
„То су страшне ствари и то нам озбиљно говори да морамо да се ресетујемо као друштво и да дефинитивно видимо шта се догађа са националним планом за ментално здравље, зашто нема дневних услуга у заједницама и центара за ментално здравље у свакој локалној заједници, а што је предвиђено, јер је потребно лечење, али и психосоцијална подршка“, рекла је Сатарићева.
Миодраг Пантовић је истакао да иако се укупан број убистава смањује, када се говори о старијим особама, тренд је забрињавајући. „Од 2010. године, удео старијих жена међу убијеним женама у Србији кретао се негде око 30 одсто, међутим, 2024. године, од укупно 18 убијених жена на територији Републике, 10 је било старије од 65 година“.
Наташа Тодоровић је упозорила да се посебно мора обратити пажња на напуштање: „То је најекстремнији облик занемаривања када деца напуштају своје родитеље, посебно функционално зависне, и више их не интересује шта се са њиховим родитељима дешава.”
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању