Од самог центра града до атара на којем се налази насеље Велика Моштаница има тачно 28 километара, путујући удобним аутобусима на линији 551. Смештена је на једној од косина одмах испод Авале, на надморској висини око 300 метара. То су први обриси валовите Шумадије са „ружом ветрова“, кошавом из Срема преко Саве, и источњаком из правца Липовачке шуме. Права ваздушна бања су шуме Горица и Липовица, које грле насеље и праве су фабрике кисеоника! Велика Моштаница има 3,5 хиљаде становника, село је са прелепим кућама, планински саграђеним, великим двориштима пуним цвећа и зимзеленог дрвећа, воћњацима и виноградима, асфалтираним путевима који воде у свим правцима повезујући две магистрале: Ибарску и Макишку, као и насеља: Умку, Остружницу, Сремчицу, Мељак и Барајево. Становници Велике Моштанице 95 одсто су староседеоци, а последњих година придружили су им се земљаци из Републике Српске и Црне Горе. Сви путују сваки дан, раде, студирају или уче у Београду, којем и сами припадају, јер су део општине Чукарица. Стога је и ово насеље део Београда, града са око 2,5 милиона становника. Моштаничани су поносни на своје насеље и на свој град, а има и због чега да се и те како поносе! Поносе се именом писца Светолика Ранковића који је 7. децембра 1836. године рођен баш у Великој Моштаници, у породици учитеља и свештеника Павла, који је био Светоликов отац. Поносни су на величину његових дела у српској књижевности 19. века, романе: „Горски цар“, „Порушени идеали“, „Сеоска учитељица“, затим бројне приповетке, међу којима се посебно издваја она под називом „Јесење слике“.
Наставак прочитајте у броју 3121.