БЕОГРАД КОЈЕГ ВИШЕ НЕМА
Игор Блуменау и његова кућа

Повремено наиђу периоди у којима се људи нађу у центру историјских догађаја. Рађају се, живе или заувек одлазе у јеку великих потреса или „смутних времена“. Тада живот неминовно пише судбинске приче појединаца, небројених анонимних људи који су се мимо своје воље обрели на различитим раскршћима и прекретницама, губећи донекле могућност управљања својoм свакодневицом и животима.

Један од таквих историјских тренутака био је и револуционарни талас 1917. године. Он је покренуо нарастање другог, избегличког таласа из царске Русије. Тада је приличан број руских емиграната пронашао своје уточиште у Краљевини СХС. Међу њима је био и Игор Блуменау, рођен 1910. године, син чешког Јеврејина Максимилијана. Као дете се, заједно са родитељима, нашао ван своје отаџбине. Неко време је  цела породица живела у Словенији. Класичну гимназију Игор је завршио у Птују 1928. После тога се у Београду уписао на студије архитектуре, које завршава 1934.

Животни пут одвео га је у Истамбул, где је живео више од једне деценије. Касније се вратио у Београд, где је имао свој пројектни биро. Један је од представника и зачетника постмодернистичке и концептуалне архитектуре у Београду.

Игор Максимилијанович Блуменау аутор је више научних радова и монографија из области архитектуре, међу којима: „Како се граде модели и макете“ (1952), „Како се праве и читају бродски нацрти“ (1960), „Грешке у високоградњи, како да до њих не дође“ (1970) и слично. Касније је написао и књигу „Судбине руских емиграната у Београду“, издату 1997. у Москви и Београду. У тој књизи описао је и кућу коју је по сопственом пројекту изградио за себе и своју породицу.

Сећам се те куће у Крушевачкој улици, на београдском Лекином (Пашином) брду. Својом несвакидашњом архитектуром издвајала се од осталих.

Насељавање Пашиног брда почело је пре стотинак година, око 1921. Тада је Прашка банка, заједно са још две банке, откупила земљиште на једном делу Пашиног брда ради парцелисања, градње кућа и просецања улица. Тако је у том делу брда настала „чешка колонија“. Један од тих плацева стекао је и Игор Блуменау, највероватније захваљујући Чеху Карлу Хусњику, који је према неким изворима био генерални директор Чешке банке, као и власник фабрике чарапа и плетених производа „Моравија“.

 

Пише Ружица Радојчић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању