Када је и коме Свети Петар спремао кајгану, и од чијих јаја када је испала најскупља на свету? Или, откуда глисте могу да побесне, и ко их то и где изводи? У шетњу, да се смире? Маја Стојановић Змаја покушава да кроз своје цртеже одговори на ова питања, не само нама, којима је српски језик матерњи, већ и странцима који кад чују буквални превод било које од наведених реченица – немају појма шта је писац хтео да каже.
Маја је урадила већ низ врло духовитих, креативниих и ликовно надахнутих илустрација тих наших свакодневних изрека и ставила их на Инстаграм, а уз сваку дала и превод на енглеском језику, па су тако сада и странци у прилици да открију тајне српског језика, који одражава, заправо и наш менталитет и дух, а ауторка сматра да на овај начин промовише богатство наше културе, говора, традиције…
Несумњиво да значају целе ове приче доприноси и чињеница да је 24-годишња Маја Стојановић млада дама са врло богатом биографијом. Дипломирала је на Факулету уметности и наука Универзитета у Сијетлу (College of Arts and Sciences), на Одсеку за интердисциплинарну уметност, са специјализацијом за визуелну уметност. Иако је тамо већ стекла популарност и статус младог уметника у успону, Маја је ипак одлучила да се врати у Србију. Али, то је заправо био њен други камбек у домовину.
– Рођена сам у српској заједници у Торонту, али су родитељи, када сам имала 12 година, одлучили да се вратимо у Чачак, међу бројну фамилију и пријатеље, ближе баки и деки који живе на селу, и никада се нисмо покајали због те одлуке.
У Чачку је Маја завршила основну школу, потом и природно-математички смер у Гимназији. Ипак, као уметница у души, што се испољило од малих ногу, одлучила је да студира визуелну уметност у иностранству, и отишла у Сијетл 2015. Упркос бројним изазовним понудама које је у том граду добила и које су обећавале сигурну и ситуирану будућност, Маја се вратила у „свој“ град. Зашто?
– После четири године проведене у Сијетлу на студијама, одлучила сам да се вратим и започнем каријеру као самостална уметница у својој домовини. У почетку сам се бавила стрипом јер ме је то увек занимало. Одабрала сам за почетак теме из наше свакодневице, а убрзо се то претворило у илустровање српских обичаја у форми стрипа. Те стрипове сам објављивала на друштвеним мрежама. Убрзо сам добила предлог од једног корисника на Инстрагаму да кренем да се бавим нашим изрекама. Тако се родила моја прва илустрација из серије ‘Serbian proverbs/expressions’ и то „Сунце бакино“
Пише Сања Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању