Ilustrovana na festivalu u Kanu

Kao da opstanak Festivala zavisi od toga hoće li ruski predsednik pustiti na slobodu dva režisera, o tome se najviše priča na Azurnoj obali, više i od slučaja poniženih holivudskih glumica. Ali, svemu je prethodio čovek zvani Olimpija….

Teoretski ove godine je na festivalu mnogo toga drugačije, ali u praksi nije tako. Plašili su posetioce kanske smotre raskidom ljubavi između festivala i sve moćnije filmske korporacije „Netfliks“: neće biti dobrih filmova ni velikih zvezda, govorili su. Ima ih, koliko hoćete. Plašili su novi nare promenjenim načinom prikazivanja filmova, ukidanjem presprojekcija i koznačim sve je isto, samo malo druga čije. Isprepadali su posetioce da će im biti zabranjeno da prave selfije dok koračaju crvenim tepihom. „Ne dolazite u Kan da gledate sebe, već filmove“, obraz ložio je svoju odluku umetnički direktor Tijeri Fremo, dodavši da besomučno slikanje mobilnim telefonima us porava prolazak crvenim tepihom i kašnjenje projekcija. „A uostalom, na selfijima ionako svi izgledaju ružno“, dodao je ljutiti Fremo kome je smetalo što se novinari bave tako „trivijalnim“ stvarima. A on ih je započeo, to je zaboravio, izgleda. I šta se desilo sa uredbom? Obezbeđenje opominje običan svet čak i kada samo drži mobilni telefon u ruka ma, ali važnim zvanicama gledaju i kroz ruke i kroz prste.

Kanska „Slagalica“

Mene lično, od svih tih najavljenih promena, više je isprepadao susret sa jednim previše brbljivim gostom hotela u kome sam odseo. Kako me je video za doručkom, počeo je da se hvali, što je veoma čest „kvalitet“ kanskih hodočasnika:
koliko su uspešni, koliko dugo dolaze u Kan, koga sve poznaju… Takvi hvalisavci vas spopadaju svuda, oduzimaju vam vreme i uništavaju dan.
– Ja sam iz Los Anđelesa – bilo je prvo što je rekao.
Bolje bi mi bilo da sam odmah pao u nesvest od „oduševljenja“, možda bi mislio da me je već opčinio i da nema potrebe da nastavlja dalje. Avaj, kakva greška, moja nezainteresovanost za njegovu priču.
– Ja sam iz Beograda – kratko sam mu odgovorio.
– To je… Bugarska – upitao je, iskreno zainteresovan?
– Ne, ne…Srbija! Pored Bugarske – pokušao sam da prekratim, žureći na projekciju filma.
– Rusija – bio je uporan?
– Ne, nije Rusija… – nisam stigao da završim rečenicu.

Nastavak možete pročitati u broju 3094.