Ilustrovana na festivalu u Lokarnu

Na početku smotre videsmo filmove u kojima su reditelji predstavili manje ili veće epizode iz svojih života, sećanja na lepo detinjstvo ili traumatična iskustva. Prepotentno? Ni najmanje, uživali smo, a mnogi su se smejali i plakali u isto vreme

Tropska vrelina u ovim krajevima Švajcarske više ne iznenađuje: i ovde se toliko plaše letnjih požara da su zabranili i tradicionalni vatromet 1. avgusta na njihov Nacionalni dan. Ni starih, dobrih komaraca pored obale jezera Mađore više nema – zamenile su ih osice koje su svuda. Ni iskusni konobari ne pamte kada su gosti usred leta bežali iz bašta restorana u njihovu unutrašnjost, a sve zbog agresivnih osa. U jednom baš otmenom hotelu isključili su i fontanu po kojoj je restoran dobio ime, samo da bi odvikli ove krilate insekte od dolaska na to mesto. Nije urodilo plodom.

A među tim konobarima, svako malo, pa se nađe neko naš. Ovde, u Lokarnu, najviše ih je iz Makedonije i Bosne, malo dalje, u Luganu i Đubjasku kolo vode iseljenici iz Srbije i tako redom, bivši Jugosloveni raspodelili su se po teritorijama. Ukoliko se priroda ne drži običaja i tradicije, to se za ljude Lokarna i ovdašnji filmski festival ne može reći. Zahvaljujući toj smotri, koja ove godine slavi 71. rođendan, u celom gradu pred očima vam je krzno leoparda i svuda čujete njegovu riku, najviše sa platna brojnih bioskopa kada pred početak filma prošeta preko celog ekrana i dobrano rikne. U svim radnjama su suveniri sa prepoznatljivim crno-žutim šarama krzna ove velike divlje mačke, a na kraju festivala najbolji glumci i reditelji dobijaju i po jednog „Zlatnog leoparda“.

Naravno, za običan svet, najveću svetkovinu predstavljaju večernje projekcije na Velikom trgu po kome je razmešteno nekoliko hiljada stolica. Umetnički direktor Karlo Šatrijan prilično se potrudio da tu publiku obraduje sa čak devet svetskih premijera pomešanih sa nešto starih klasika od kojih su neki posvećeni i gostima koji dolaze da prime nagrade za dostignuća u svojim oblastima rada. Publika svakog dana ima priliku da ocenjuje filmove prikazane te večeri.

Starost ne priznajemo

Više je nego očigledno da se ekipa koja vodi festival u Lokarnu trudi da pored počasti koje ukazuje zvezdama i veteranima u filmskom svetu, podrži mlade snage koje želi da veže za sebe, kao i mlade među gledaocima. Na primer, na Velikom trgu su ove godine prikazana i dva debitantska rada i baš ima mnogo sporednih programa koji su namenjeni mladima. Pre nekoliko godina pokrenuta je „Lokarno Akademija“ gde se okupljaju stvaraoci, od reditelja i kritičara do producenata i glumaca, koji su na početku svojih karijera. Tu razmenjuju mišljenja, dobijaju savete, stiču poznanstva, a neretko stiže i konkretna pomoć za njihove ideje.

Prošle godine pokrenut je i program „Lokarno klinci“ za decu od tri do četrnaest godina: crtaju i pišu na temu filmova, kao u pravom dečjem vrtiću, da odmalena u njihove male glavice uđu pojmovi kao što su „Lokarno“, „bioskop“, „film“, „režiser“ i drugi. A kada to savladaju, dobijaju priliku da nastave „školovanje“ u Omladinskom odboru festivala. Šta je sad to? Takođe je eksperimentalno uveden prošle godine i trebalo bi da se efekti procene ove ili naredne sezone. Osam mladih između šesnaest i dvadeset i pet godina dobiju propusnice za sve programe i sva dešavanja na festivalu. Njihovo je samo da svuda idu i sve gledaju, da beleže svoje utiske i da na kraju festivala organizatorima kažu šta im se dopalo, šta nije i da predlažu promene i bolja rešenja za ovu smotru. Ako ovi mladi tako misle, sigurno će i drugi mladi to voleti, zaključuju čelnici festivala.

Glavni među njima Marko Solari ima „tek“ 74 godine i oseća se prilično mladim. Ceo život je putovao i živeo po tropskim rajevima kao predstavnik raznih turističkih agencija, šefovao u medijima i bankama, a od 2000. godine je direktor filmskog festivala u Lokarnu. – Ovaj festival nema pravo da ostari, samo može da gleda u budućnost – kaže ovaj mladić švajcarske kinematografije kome se vitalnost ogleda u držanju a strast za filmom izbija iz svake njegove rečenice. – Stalno obnavljanje, hrabrost i sloboda čine naš festival posebnim, kao i činjenica da je uvek spreman da iznenadi publiku. Otvaranju festivala prisustvovao je i Alen Berse, predsednik Švajcarske (koji je na toj, u Švajcarskoj, rotirajućoj funkciji ove godine, a inače je ministar unutrašnjih poslova), kao i nestašni dečko Lokarna – umetnički direktor Karlo Šatrijan koji je svojim idejama zaista uzdrmao ovu smotru proteklih nekoliko godina.

Nastavak možete pročitati u broju 3106.