Илустрована на фестивалу у Локарну

На почетку смотре видесмо филмове у којима су редитељи представили мање или веће епизоде из својих живота, сећања на лепо детињство или трауматична искуства. Препотентно? Ни најмање, уживали смо, а многи су се смејали и плакали у исто време

Тропска врелина у овим крајевима Швајцарске више не изненађује: и овде се толико плаше летњих пожара да су забранили и традиционални ватромет 1. августа на њихов Национални дан. Ни старих, добрих комараца поред обале језера Мађоре више нема – замениле су их осице које су свуда. Ни искусни конобари не памте када су гости усред лета бежали из башта ресторана у њихову унутрашњост, а све због агресивних оса. У једном баш отменом хотелу искључили су и фонтану по којој је ресторан добио име, само да би одвикли ове крилате инсекте од доласка на то место. Није уродило плодом.

А међу тим конобарима, свако мало, па се нађе неко наш. Овде, у Локарну, највише их је из Македоније и Босне, мало даље, у Лугану и Ђубјаску коло воде исељеници из Србије и тако редом, бивши Југословени расподелили су се по територијама. Уколико се природа не држи обичаја и традиције, то се за људе Локарна и овдашњи филмски фестивал не може рећи. Захваљујући тој смотри, која ове године слави 71. рођендан, у целом граду пред очима вам је крзно леопарда и свуда чујете његову рику, највише са платна бројних биоскопа када пред почетак филма прошета преко целог екрана и добрано рикне. У свим радњама су сувенири са препознатљивим црно-жутим шарама крзна ове велике дивље мачке, а на крају фестивала најбољи глумци и редитељи добијају и по једног „Златног леопарда“.

Наравно, за обичан свет, највећу светковину представљају вечерње пројекције на Великом тргу по коме је размештено неколико хиљада столица. Уметнички директор Карло Шатријан прилично се потрудио да ту публику обрадује са чак девет светских премијера помешаних са нешто старих класика од којих су неки посвећени и гостима који долазе да приме награде за достигнућа у својим областима рада. Публика сваког дана има прилику да оцењује филмове приказане те вечери.

Старост не признајемо

Више је него очигледно да се екипа која води фестивал у Локарну труди да поред почасти које указује звездама и ветеранима у филмском свету, подржи младе снаге које жели да веже за себе, као и младе међу гледаоцима. На пример, на Великом тргу су ове године приказана и два дебитантска рада и баш има много споредних програма који су намењени младима. Пре неколико година покренута је „Локарно Академија“ где се окупљају ствараоци, од редитеља и критичара до продуцената и глумаца, који су на почетку својих каријера. Ту размењују мишљења, добијају савете, стичу познанства, а неретко стиже и конкретна помоћ за њихове идеје.

Прошле године покренут је и програм „Локарно клинци“ за децу од три до четрнаест година: цртају и пишу на тему филмова, као у правом дечјем вртићу, да одмалена у њихове мале главице уђу појмови као што су „Локарно“, „биоскоп“, „филм“, „режисер“ и други. А када то савладају, добијају прилику да наставе „школовање“ у Омладинском одбору фестивала. Шта је сад то? Такође је експериментално уведен прошле године и требало би да се ефекти процене ове или наредне сезоне. Осам младих између шеснаест и двадесет и пет година добију пропуснице за све програме и сва дешавања на фестивалу. Њихово је само да свуда иду и све гледају, да бележе своје утиске и да на крају фестивала организаторима кажу шта им се допало, шта није и да предлажу промене и боља решења за ову смотру. Ако ови млади тако мисле, сигурно ће и други млади то волети, закључују челници фестивала.

Главни међу њима Марко Солари има „тек“ 74 године и осећа се прилично младим. Цео живот је путовао и живео по тропским рајевима као представник разних туристичких агенција, шефовао у медијима и банкама, а од 2000. године је директор филмског фестивала у Локарну. – Овај фестивал нема право да остари, само може да гледа у будућност – каже овај младић швајцарске кинематографије коме се виталност огледа у држању а страст за филмом избија из сваке његове реченице. – Стално обнављање, храброст и слобода чине наш фестивал посебним, као и чињеница да је увек спреман да изненади публику. Отварању фестивала присуствовао је и Ален Берсе, председник Швајцарске (који је на тој, у Швајцарској, ротирајућој функцији ове године, а иначе је министар унутрашњих послова), као и несташни дечко Локарна – уметнички директор Карло Шатријан који је својим идејама заиста уздрмао ову смотру протеклих неколико година.

Наставак можете прочитати у броју 3106.