Илустрована политика поново у Гучи

Споменуо ономад инжењер Драган Јанковић, тада технички директор чачанске Електродистрибуције, да је неколико година раније цела западна Србија због неке хаварије остала без струје.

Догађало се то и раније: виша сила, или нешто изнад, ко ће га знати? Беше то управо у време одржавања Драгачевског сабора, па је стотинак хиљада душа на стадиону крај Бјелице остало без тона, а бар двадесет пута више њих у том делу земље и без слике. Онда је неко из првог реда устао, померио се у страну да не би сметао другим важним узваницама, те призвао мобилним телефоном диспечерски центар у Београду. Представио се… мада и није морао! – Али, господине, читава западна Србија је без напајања – реферисао му је неко оданде. – Далековод тај и тај…

– Не занима ме то, већ Гуча – поручио му је господин из првог реда и прекинуо везу. Само Бог зна како се зазива чудо, али диспечери му, изгледа, седе уз десно колено? Јер, није прошло ни пет минута… Ова прича је морала да се провери на лицу места.

Кад трубе утихну

Има по Гучи кафана и радним данима, подједнако су веселе као и у време одржавања Сабора, само што је мања гужва. У једној од њих, баш у центру варошице, засели смо с инжењером Радојком Видовићем и његовим колегама Радетом Пауновићем, Владом Радојевићем и Батом Аврамовићем из гучанске Електродистрибуције. – Да је ишло преко нас, знали бисмо више, али те ствари се решавају горе – рекао је Радојко упирући прстом некуда увис, па се није знало да ли мисли на престоницу, или на нешто друго. – Али, верујем да је било управо тако, јер Гуча је у време Сабора – центар света! Тиме смо завршили са случајем „више силе“, па с лакоћом прешли на текуће проблеме украшене овалом пуним печења. Мешаног, за свачију душу. И тако неколико пута. Спомињање кафане и џебане неком може изгледати непримерено, али је у овом случају сасвим оправдано. А зашто – следи. Предвече, када је дошло време да се разилазимо, Радојко је претећим гласом опоменуо присутне да неког не уједе гуја и маши се за буђелар! Јер, рече, овде смо његови гости… Абакус што свакоме стоји иза чеоне кости муњевито је израчунао да ће несрећног Радојка то задовољство коштати бар трећину плате, ако не и више. Побунила се савест, али келнер је био бржи!

Наставак можете прочитати у броју 3095.