Илустрована у години јубилеја

Од 25. октобра, у грудима Француза Пјера Ансадоа куцају два срца: његово, болесно, и срце једног дечака настрадалог у саобраћајној несрећи. То је велики успех француске хирургије, али иза тога је потресна људска прича

„Не једите више“ – рекли су моме мужу, и тако смо сазнали да ће бити оперисан – прича Игет, супруга Пјера Ансадоа.
Знали смо да ће се пресађивању приступити чим професор Дор буде располагао срцем. То је значило да је срце нађено. То срце, узето у болници „Сен-Рош” у Ници од једног младића, стављено је у серум охлађено на 4 степена и пребачено у институт „Арно-Занк” у Сен-Лорен-ди-Вару, неколико километара одатле.

– Био је то заиста последњи час – наставља Игет. – Пјер више није могао ни да спава, осим пола или три четврти часа, и то клечећи на поду с главом наслоњеном на јастуке. Осам дугих месеци трајао је тај кошмар.
Пјер Ансадо је први инфаркт имао марта 1964. Изненађење – ако се може употребити та реч – било је утолико веће што је он био свестран спортиста: изврстан тенисер, одличан пливач, али ипак најбољи као фудбалер. Био је марокански репрезентативац (рођен је и одрастао у Мароку) све док се није преселио у Француску.

– То ноје могуће – говорио је. – Ја немам болесно срце.
Али, једанаест месеци касније доживео је други инфакрт, док је играо тенис. Тада је почео да се мири са болешћу, поготову што су почеле да наилазе разне нелагодности. Све теже је дисао и патио је од аритмије. Мало помало, морао је све напустити. Једини спорт којим се још бавио било је куглање. То је трајало девет година.
Обратили су се професору Дору, који је у поверењу рекао Игети: – Ваш муж има још само три месеца живота. Једини спас било би пресађивање срца.

– Пошто више није било никакве наде, одмах сам пристала. Али, доктор је хтео да одлуку донесе мој муж. Штавише, било му је стало да он сам жели ову интервенцију. Пјер је пристао, јер је знао да смо дотерани до зида, да нема друге могућности. „Радите шта хоћете”, рекао је мени и професору. “Ја овако више не могу”. То је било 15. септембра ове године. Али, све је зависило од тога да ли ће се наћи срце. Операција је трајала три часа. Срце Пјера Ансадоа није радило тачно 26 минута (за то време замењивала га је машина), а срце даваоца није куцало 1 час и 25 минута. Затим је поново закуцало. Закуцало је у Пјеровим грудима, поред болесног срца, које је остало ту захваљујући методу који је увео професор Барнард.

Наставак можете прочитати у броју 3102.