Ilustrovana u godini Jubileja

Već sat je prošao kako smo helikopterom krenuli iz Tiksija.oleteli smo sa aerodroma na zaleđenom okeanu, prešlialiv sa brodovima koji zimuju u ledu, zamakli u brda porivena snegom. Svuda okolo samo bela pustoš. Od Tiksijamo udaljeni oko 160 kilometara i nigde, dokle pogled do-ire, nikakvog traga života. onda – dole ispod nas, na jednoj od ogromnih belih visoravni, zacrnelo se nešto kao mravinjak, nešto kao roj pčela, nešto,ecimo, kao opiljci gvožđa oko magneta i piloti su sunovratili helikopter ka tom mestu. Ona tamna masa ispod nas postajala je sve veća iskoro smo videli da je to ogromno stado od stotina i stotina severnihelena. Spuštali smo se sve niže, već smo razaznavali i pojedine životinje sa velikim rogovima. Dotle kao obamrli u zimskoj dosadi,eleni su se uznemirili od buke snažnih motora. Preplašeni, svom snagom su grabili napred kroz belinu, podižući za sobom oblake snega.

40.000 jelena

Ali naša želja nije bila da gonimo uspaničeno stado. Nedaleko odatle, iza jednog brda, nalazi se nešto kao pastirska postaja, nešto ao što su kod nas bačije i tu smo se spustili. even u krzno, sa šubarom na glavi i puškom o ramenu, jedan Jakut am je mahao u pozdrav. On je ovde glavni, rukovodilac, šef brigade pastira koji brinu o velikom stadu sibirskih jelena. Kao ostali pastiri, ovde živi privremeno. Podigli su neku vrstu izbe, nešto kao šator, što se ovde zove „ćum” ili „tardok”. Gajenje jelena u bulunskom raju je važna privredna grana i na ovim prostranstvima ima ih više d 40.000. Jakuti i Evenki su izvanredni poznavaoci jelenskih ćudi i dlični odgajivači. tesnom „tardoku”, ipak, ima mesta za goste. Zapravo, kada se poseda a jelenske kože, pod kosom tavanicom od takođe jelenskih koža što se rže ukoso postavljenim daskama, unutra više i ne izgleda tako tesno. a direcima vise puške – jer gladni kurjaci i lisice često napadaju tada. Ceo „tardok” je tako načinjen da se za desetak minuta sve može da klopi, stavi na sanke koje vuku jeleni i preseli na drugo mesto. jbliže naselje je udaljeno kilometrima i kilometrima i to je selo ajba, gde su zidane kuće, gde postoji i škola i svi pastiri su iz tog esta. Ali putovanje do Najbe, u ovo doba godine osim helikopterom li guseničarom – predstavlja pravu avanturu. ko se nisu nadali gostima, pastiri, među kojima ima mladića i devojaka što su se za ovaj posao spremali u školi, potrudili su se da nas goste. Na sanducima koji su služili umesto stolova brzo su se našli elenska pršuta, jelenske kobasice, pržena jelenska džigerica, pečeno elensko meso.– Naša tundra nije uvek ovako hladna i bela – rekao je jedan pastir k smo svi zajedno pili čaj. – Prelepa je naša tundra ti, kada je vesela i rascvetana. zmišljali smo o njihovim rečima dok smo se likopterom vraćali u Tiksi, preko pustih i belih da i dolina, zamrlih u ovo doba godine i mora se iznati da nije bilo jasno šta te bistre i sposobne de zadržava u hladnoj, negostoljubivoj daljini.

U gostima kod Evenka

Ali to isto o lepoti tundre rekao je kasnije i Vladimir Inokentijevič Popov, koji je došao po mene uedini hotel „Marjak” – „Mornar”, u čijoj portirnicirede mačka kojoj su zbog mraza otpali uši i rep.ladimir Inokentijevič Popov je po nacionalnostivenk, „domaći” u ovom kraju. On je sekretar Ispolkoa Tiksija, što bi kod nas bilo sekretar opštine. Uulunski rejon, u Tiksi, u Zapolarje, ovde na 72. paalelu dolaze ljudi iz Ukrajine, Rusije, sa Kubana, izoplog Azerbejdžana ili Gruzije, i tu ostaju pet, deset pa petnaest godina, zavole ove krajeve koji su nekad biliamo mesta progonstva, ali odlaze, ipak, kući. Popoviotkuda nije došao, niti će nekud otići. On je ovdeođen pre četrdesetak godina, odavde su i njegovi prei, ovo je njegov zavičaj. I veoma je srećan što je tako.reci Vladimira Popova živeli su u „tardacima”,ćumovima” ili u nekim izbama retkih sela. To je, naravno, daleka prošlost. Popov stanuje u dugačkoj i sivoj višespratnici u centru Tiksija. Stan je trosoban,moderno namešten, sa bogatim vrlo velikim tepisima na podovima i zidovima. Centralno grejanje obezbeđuje prijatnu temperaturu i u najhladnijim danima.

Nastavak pročitajte u broju 3117.