Ако крећете на пут колима емојте баш увек веровати навигацији јер, према њиховом савету, тај пут може потрајати знатно дуже од очекиваног. Навигација је упућивала на „најкраћи пут“ који води преко Ваљева, а затим се код места Перка скреће пут планина, што и не би био проблем да је тај пут завршен, али, већим делом није био асфалтиран, па је лако закључити да је сигурно много боље ићи мало заобилазно, преко Осечине, али добрим путевима. Потребно је рачунати на бар три сата вожње од Београда, али читав овај крај туристима који желе да проведу макар пријатан викенд, има моного тога да понуди. убовија је град са око 4.000 становника. Мирно место са љубазним домаћинима који су увек расположени према посетиоцима, чак и током трајања регате, када се, практично цео лознички крај слије у Љубовију. Истраживања казују да је живот у Азбуковици зачео још у млађем каменом добу, али тај део добија на значају крајем неолита. Пронађени су и остаци неколико грађевина изримског периода које су сачуване до данашњих дана, а најзначајнија је, свакако, стари мост који је у народу познат као Латинска ћуприја. Настанак насеља Љубовија везује се за почетак 19. века, као гранични прелаз. Велики број трговаца из Босне и Србије налазио се у карантину у насељу од 1837. године. Развој Азбуковачког среза после отварања карантина и скеле на реци Дрини подстиче власти да 1860. године, преместе Среску канцеларију из Дрлача у Љубовију, када почиње и њено динамичније насељавање.
Наставак прочитајте у броју 3113.