“Илустрована“ времеплов: Аде више неће бити

Moторни чамац глумца Павла Вујисића браздао је Савски рукавац узводно према „шпицу” Аде Циганлије. Али пре него што је стигао до купатила „Шећеранац”, Вујисић, који је стајао на прамцу, одједном је замлата-рао рукама и довикнуо свом брату:– Стани, Дујо, ударићемо у сајлу!Испред чамца, на тридесетак метара, испречила се једва видљи-ва челична жица, разапета између шлепа укотвљеног насред рукавца и напуштеног купатила на Ади. Са шлепа је десетак радника избацивало велико камење у реку. Неко од њих је довикнуо Вујисићу: – Около, буразеру! – и показао му руком на доњи рт Аде и њену супротну обалу. – Овуда више нећеш пролазити!У последњем тренутку велики ча-мац је скренуо да се не би насукао на појас насутог камења, преко кога су се преливали брзи мутни таласи.– На здравље! – прогунђао је глу-мац. – Сад можемо да кажемо: „Адио, Адо”. Више те неће бити!– Како је неће бити? – побунио се неко од присутних на чамцу.– Ако Ада значи острво, и ако се то острво споји са копном, онда оно, ваљда, постаје полуострво! – рекао је глумац.

Плажа за 80.000 купача

У канцеларији директора Дирекције за изградњу Аде Циганлије Синише Ћорломановића, на зиду је висила велика макета будућег острва. На макети је чукарички рукавац на три места био преграђен земљоузима, преко којих су прелазили асфалтни путеви на Аду.– Погледајте, – рекао је директор коме смо се обратили да сазнамо шта се догађа на Ади. – Гран-диозни план о преу-ређењу Аде, на који се већ годинама чека, по-чео је да се остварује. Од рукавца правимо језеро дугачко три и по киломе-тра, на коме ће моћи да се купа 80.000 Бео-грађана! То је већ готова ствар: горња преграда, која ће језеро одвојити од Саве, биће завршена у новембру, а доња, код старог бродоградилишта, сад – до јула. На тај на-чин ће Ада постати полуострво.Затим је танким штапићем прешао преко чукаричке обале:– Многи још сумњичаво врте главом. Кажу: од текуће воде пра-вимо бару. Али не знају да се граде и две велике црпне станице, једна код горње преграде која ће убаци-вати филтрирану и хлорисану воду из Саве у језеро, а друга код доње, која ће устајалу воду враћати у Саву. Истовремено смо се са дирекцијом железница споразумели да земљу која им је потребна за насипање ма-кишке обале, на којој ће бити будућа ранжирна станица, ваде из рукавца. На тај начин они ће језеро продубити за два до три метра и омогућити да вода отиче једним делом природним подземним путевима, који су сада затрпани дебелим наслагама муља.Врх директоровог штапића још се вртео око језера, док је објашњавао како ће поплаве на Чукарици бити заувек скинуте с дневног реда кад се створи језеро чији ниво неће зависити од водостаја Саве. Затим је „прешао” на светлу траку – ауто-пут, која је окруживала Аду.– Видите, – наставио је директор – Београђанин ће моћи колима све по ас-фалту да пређе на Аду и да се њом провоза и заустави тамо где му се свиди. На-равно, кола неће моћи да остави где било. Према ур-банистичком плану, на Ади ће моћи да се паркира 5.000 аутомобила, а исто толико и на чукаричкој обали. Ако некоме од купача случајно понестане бензина у колима, урбанисти су и на то мислили. Видите где је постављена бензинска станица, одмах како колима пређете на Аду. Све је предвиђено. Реци-мо, лопта више неће моћи да се шутира тамо где ко буде хтео. У средишњем делу Аде биће 70 игралишта и пионирска шко-ла за тенис и фудбал. На све се мислило да се Београђанима омогући што удоб-нији и забавнији боравак на Ади.

Наставак прочитајте у броју 3133.