У центру Берлина је свечано положен камен темељац за здање названо „House of one“ у коме ће се под истим кровом наћи црква, џамија и синагога. Како је на церемонији рекао председник Бундестага Волфганг Шојбле, ради се о објекту који симболизује отвореност и толеранцију, а пред њим је захтеван теолошки задатак: да без резерви прими другачије духовне перспективе. Шојбле је био први министар унутрашњих послова Немачке који је покренуо прву немачку конференцију о исламу 2007. како би муслимани и они који не исповедају ислам могли да размотре питања која отежавају заједнички живот и интеграцију.
Пројекат је настао на иницијативу припадника три вере. Један од иницијатора, протестантски свештеник Грегор Хохберг истиче симболичност места на коме се гради ова јединствена установа. Нићи ће на месту где је била Црква светог Петра, саграђена у 13. веку, тешко оштећена током борби за Берлин у Другом светском рату, а срушена 1964. у време постојања Источне Немачке која је владала тим делом Берлина.
Тренутно се на овој локацији гради пут са шест трака и изложбени простор који ће сведочити о настанку немачке престонице, док се са друге стране налазе празне зграде и канцеларије из времена Источне Немачке. Тај потес и археолози истражују годинама. Пронашли су кости више од три хиљаде људи који су некада били сахрањени око цркве, као и остатке од четири црквена објекта.
Верско здање, са црквом, џамијом и синагогом које ће окруживати централну дворану за сусрете и окупљања, требало би да буде високо четрдесет метара, завршено до 2025. годие, а предвиђени трошкови градње износе 47,3 милиона евра. Из јавниох средстава и из приватних донација из више од шездесет земаља до сада је сакупљено четрдесет милиона. И савезна влада и држава Берлин финансијски су подржали овај пројекат. У одбору фондације за градњу „House of one“, на чијем челу је градоначелник Берлина Михаел Милер, налази се и бивши немачки председник Кристијан Вулф и истакнути представници три религије и берлинске културне сцене.
Моле се и тугује заједно
За Османа Урса, једног од имама који је укључен у пројекат, посебно је важно што се објекат са џамијом гради у срцу Берлина. Немачка престоница има више од осамдесет џамија или молитвених просторија за муслимане, али већина се налази далеко од центра, у сиромашним четвртима Берлина.
Идејни творци „House of one“ су забринути због све више сукоба на верској основи у свакодневном животу. За пастора Хохберга недавна ескалација сукоба између Израела и Хамаса у појасу Газе, која је за последицу имала и низ инцидената у Берлину, показује колико је важно изградити такав јединствен објекат.
– Овакав пројекат показује колико је важно да разговарамо једни с другима, да покушамо да разумемо оне који изгледају другачије, који долазе из других подручја, који верују у нешто што је другачије – каже.
Годинама се идејни творци овакве верске куће окупљају посебним поводима, како би се молили, туговали и солидарисали једни са другима. Тако су се окупили после крвавих напада на џамије у Новом Зеланду у марту 2019. када је убијена 51 особа, па на цркве у Шри Ланки на Ускрс исте године, што је у смрт отерало 290 људи, па напад на синагогу у Пицбургу 2018. у коме је погинуло једанаесторо и на синагогу у немачком граду Халеу, 2019. када су убијене две особе…
– Ми смо пријатељи. И залажемо се за то да рабин, имам и пастор стоје раме уз раме. Есктремизам не може да уништи ни веру ни мир, али им наноси штету – каже имам Урс и додаје: – Морамо активно да предузмемо нешто по том питању.
Турска мисли другачије
Огласило се одмах и Министарство спољних послова Турске. „Пројекат не служи да споји три религије, већ само да их раздвоји и да легитимише и подржи терористичку организацију“, каже се у саопштењу и не оставља сумња на коју се организацију мисли: „Пројект укључује Гуленистичку терористичку групу (ФЕТО) упркос приговору Турске као и турске и муслиманске заједнице која живи у Немачкој.
Министарство даље истиче да богомоља неће имати никакву вредност и значење за турску и муслиманску заједницу „све док је умешана терористичка организација ФЕТО, која наноси штету и експлоатише ислам за своју мрачну агенду и ни на који начин не представља муслимане у Немачкој“. Сходно реченом, Турска од немачких власти захтева да ту грешку исправи без одлагања, односно да ФЕТО представнике замени истинским представницима муслимана.
Турска је ФЕТО означила као терористичку организацију после покушаја државног удара 2016. у коме је страдала 251 особа, а готово 2.600 рањено. Турски председник Тајип Ердоган је оптужио Фатулаха Гулена, критичара његове власти који живи у егзилу у америчкој Пенсилванији, да стоји иза неуспелог пуча.
Многи муслимани у Немачкој не подржавају пројекат „House of one“ јер муслиманску заједницу представља група „Форум дијалог“, за коју верују да је повезана са ФЕТО. Толеранција немачке владе према овој групи и њено оклевање да Турској изручи чланове ФЕТО, осумњичене да су учествовали у покушају свргавања демократски изабране власти, главни је узрок тензија у односима Берлина и Анкаре последњих година.
Чему служи „мапа ислама“
Истог дана (четвртак, 27. мај) када је у Берлину положен камен темељац за светски јединствен верски објекат, аустријска влада је на интернету објавила интерактивну „државну мапу ислама“, на шта је одмах реаговало Муслиманско веће које у саопштењу тврди да таква мапа „сведочи о очигледној намери владе да означи све муслимане као потенцијалну опасност“, као и да је реч о „стигматизацији“ због чега осећају несигурност.
На мапи могу да се пронађу више од 623 џамије и организације, њихове адресе, имена челника и њихове евентуално везе са иностранством. Конзервативна министарка интеграција Сузана Раб изјавила је да није било намере да се подстакне опште неповерење према муслиманима, него да се разоткрију „идеологије које оспоравају вредности либералне демократије“.
Иако је речено да је објављена мапа настала као плод сарадње Бечког универзитета и Документационог центра за надзор политичког ислама, тела које је прошле године основала коалиција конзервативаца и зелених, Универзитет се од ње уградио. Савет Европе је прошлог понедељка позвао Аустрију да повуче карту, а критике долазе и изнутра.
– Овај пројекат који муслимане поистовећује с исламистима супротан је политици интеграције – каже портпаролка странке Зелених за интеграције Фаика Ел-Нагаши.
Аустријски канцелар Себастијан Курц, по политичкој вокацији конзервативац као и министрака Раб, редовно критикују „политички ислам“. С друге стране, после првог терористичко-исламистичког напада у Аустрији, који се догодио прошлог новембра у Бечу и у коме је погинуло четворо људи, број вербалних и физичких напада на муслимане је порастао у тој земљи. Организација која евидентира такве нападе прошле године забележила их је 1402, што је пораст од 33 одсто у односу на 2019, и како истиче Муслиманско веће нова мапа ће само „хранити расизам, који је у непрестаном порасту према муслиманима, који су изложени великом безбедносном ризику“.
Орбан не повлачи реч
Истог четвртка, а поводом посете мађарског премијера Лондону, званични портпалор британског премијера рекао је да је Борис Џонсон осудио изјаве Виктора Орбана о муслиманима, јер су погрешне и уносе поделе. Међутим, сутрадан, сам Орбан је пред новинарима бранио своје изјаве о томе да Европи прети најезда муслиана.
– То је чињеница – Орбан је био кратак и јасан.
И сам Џонсон доживео је кишу критика због увредљивих изјава попут оне из 2018. када је жене које носе бурку упоредио с поштанским сандучићем и с пљачкашима банака. У недавно објављеној студији професора Сварана Синга, који је био комесар у Комисији за једнакост и људска права Велике Британије, а коју је наручила Конзервативна странка на чијем је челу Џонсон, закључује се да се највећа дискриминација унутар те партије односи на антимуслимански расизам, као и да је она суочена са проблемом исламофобије на локалном и на личном нивоу.
Дакле, само у једном дану десили су се и дивни и догађаји који уносе зебњу. Показало се по ко зна који пут да све оно што су идеалисти и сањари годинама градили, политичари могу да подрију, чак и униште, за тили час. Поука је да. ако се ослонимо само на дневну политику и прихватимо је здраво за готово, атеисти или ма које вере били, награбусили смо сви заједно.
Пише М. Стаматовић