Наташа Марковић, запослена у Клиничком центру Војводине, лекар је специјалиста из области анестезије, реаниматологије и интензивне терапије, и већ дуги низ година активно трага за новим и ефективним начинима лечења који надмашују границе конвенционалне медицине. Кроз своје професионално искуство, она је нашла одговор у акупунктури, која све више добија на значају у савременим медицинским круговима. Акупунктуром успешно лечи своје пацијенте у болници Генезис у Новом Саду. Њено путовање у Кину је било професионално, али је за наше читаоце издвојила време да нам дочара део атмосфере, традиције и лепоте ове земље.
Рекли сте да је Кина била ваш дуго сањани пут и професионално и приватно. Шта вас је прво изненадило када сте стигли тамо?
– Мој одлазак у Кину имао је два циља. Први је био да видим и упознам Кину, њихову културу и традицију. Други циљ је био остварење мог сна да посетим колевку акупунктуре, да се упознам и радим са кинеским лекарима, акупунктуролозима, у врхунској болници China Academy of Chinese Medical Sciences у Пекингу. Ова моја жеља остварена је уз помоћ др Едвина Дервишевића, професора на Љубљанском универзитету. Током моје двадесетодневне посете, имала сам прилику да радим са пацијентима који имају различита обољења. Интересантно је да ова, једна од највећих болница, пацијентима нуди могућност да се лече како кинеском, тако и класичном медицином. Класична и кинеска медицина могу се међусобно надопуњавати и често се користе заједно како би се постигли бољи резултати лечења и превенције болести. Свака од ових медицинских пракси има своје снаге и слабости, а њихов комбиновани приступ пружа холистички начин бриге о здрављу пацијената.
Како изгледа Пекинг, град који спаја древну историју и модерни живот?
– Пекинг је град који се савршено меша са старим и новим. Са једне стране, ту су величанствени историјски локалитети као што су Забрањени град, Храм Неба и Трг Тианмен, који су сведочанства о моћи и богатству кинеске империје. Ови споменици су као живи музеји који вас воде кроз векове и остављају вас без даха. Када шетате кроз Забрањени град, имате осећај као да сте у некој другој ери, окружени дрвеним капијама, статуама и древним зидовима. Са друге стране, Пекинг је динамичан и модерани. Савремени делови града, попут Бизнис дистрикта или области око Олимпијског парка, приказују невероватан технолошки напредак. Високе зграде, футуристички музеји и огромни трговачки центри изграђени су у савременом стилу, али не одударају од културног идентитета града. Овде можете видети најновије иновације и глобалне брендове, али истовремено уживати у миру и тишини пекиншких храмова и традиционалних чајних кућа. Пекинг је такође град контраста – не само у архитектури, већ и у животном стилу. Од мирних паркова, попут Парка људских ресурса, до буке и динамике тржишта и ресторана који су пуни живота. Кинези овде савршено умеју да комбинују мир са енергијом и модерност са традицијом, што чини Пекинг истински јединственим местом на свету.
Какав је био ваш први утисак о кинеској култури и традицији?
– Чим сам слетела на аеродром у Кину, видела сам да се ради о другој култури и начину живота. Ту сам запазила да мали број Кинеза говори енглески језик. Међутим, то није препрека за комуникацију, јер сви имају апликацију на телефону која симултано преводи са кинеског на енглески језик и обратно. Поред тога, ту је и стара добра метода – гестикулација, руке, ноге (смех) и, наравно, незаобилазни осмех којим се такође комуницира. Изузетно су љубазни према страним посетиоцима, а посебно према нама из Србије.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању