Старо минско поље између два гигантска ривала прети да поново експлодира. После најсмртоноснијег терористичког напада на цивиле од оног у индијском Мумбаију 2008, дугогодишња непријатељства су оживела, што је у ионако нестабилном региону повећало тензије и ризике.
У индијско-пакистанској кризи прошлост је садашњост. У време поделе британске крунске колоније Индије 1947, хималајска кнежевина Џаму и Кашмир (ЏиК, простире се на преко 220.000 квадратних километара) била је територијално повезана са већински хиндуистичком Индијом. Но, становништво кнежевине је било 77 одсто муслиманско и граничило се са Пакистаном, који се прогласио првом исламском републиком.
Очекивало се да Хинду махараџа Хари Синг, придружи ЏиК Пакистану, но одатле је због владаревог оклевања покренут герилски напад. Махараџа је затражио помоћ од британског гувернера лорда Моунтбатена, који се сложио, под условом да се махараџа придружи Индији. Индијски војници су ушли у Кашмир и разбили нерегуларне трупе под окриљем Пакистана на две трећине ЏиК. Кашмир је подељен дуж линије примирја, под надзором Уједињених нација (УН).
Уједињене нације су позване да реше тај први индијско-пакистански рат. Но, плебисцит који су УН захтевале никада није спроведен, односи између Индије и Пакистана су се погоршали и водили ка још два рата око Кашмира 1965. и 1999. Поврх тога, Њу Делхи је ушао у рат против Исламабада и 1971. када се Источни Пакистан отцепио од 2.000 километара раздвојеног Западног Пакистана и постао Бангладеш.
Кашмирски проблем остаје нерешен. Војске двеју држава су у региону, а позиви на плебисцит су неуслишени.
Сада су бруталан терористички акт и убиство 26 цивила, Индуса, у подручју Пахалгама у ЏиК – за који по неким сведочењима важи да је најсликовитији део простране Индије (3,3 милиона квадратних километара) – поново подстакли најљуће ривалство двају суседа. Индија оптужује Пакистан за подршку терористичким групама и брзо је предузела мере за дипломатску и економску изолацију Исламабада.
Пакистан негира оптужбе и позива на неутралну међународну истрагу под вођством Русије или Кине. Како пушкарања одјекују дуж границе, а обе стране размењују претње, близу je опасан сукоб између глобално пете и 12. најмнољудије армије, иза којих стоји нуклеарна моћ. Рачуна се да збирно Индија и Пакистан имају преко 350 нуклеарних бојевих глава, готово подједнако подељених.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању