Од друге половине јула у Индонезији није било села, кампонга (приградскo насељe) или града, а да већ нису толико украшени транспарентима и заставицама у националним црвено-белим бојама да су сакрили зграде и дрвеће. Национална химна „Велика Индонезија“ је одјекивала из домова и аутомобила, гушећи буку свеприсутних мотоцикала.
Дан независности Индонезије, простране и са својих преко 275 милиона житеља најмногљудније муслиманске земље, био је 17. овог месеца, но, пошто су ограничења због пандемије укинута, прослава траје све до краја августа.
Оваква славља нису неуобичајена у Индонезији. Према овогодишњем истраживању глобалне компаније Југов, Индонезија је осма на свету по патриотриотском духу њеног народа. Међу анкетиранима, 14 одсто је позитивно одговорило на тврдњу да је „Индонезија најбоља земља на свету“.
Велика прослава је требало да буде „дијамантска“ годишњица 2020. којом је обележено проглашење независности 1945. од тровековног холандског колонијализма и четворогодишње јапанске окупације током Другог светског рата. Онда је ударио ковид, који је у значајној мери погодио највећу земљу у Југоисточној Азији. Оболело је преко 6,3 милиона људи и умрло више од 157.000.
Оптимизам је увек красио Индонезију, земљу у развоју, усред топлих мора и тропских шума. По томе се она и сада разликује од уморног развијеног дела света који страхује од инфлације, енергетске кризе и надолазеће зиме.
Председник Републике Јоко Видодо познат и као Ђокови у обраћању нацији дан пред празник казао је да је Индонезија по броју вакцинисаних међу првих пет држава на свету, иако још увек није произвођач серума против короне. Домаћи економски раст није лош, стопа инфлације је прилично ниска, а од 2019. је у потпуности обезбеђен пиринач, основна храна већине Индонежана. Председник Видодо је рекао да Индонезија има четири кључна капитала који јој омогућавају да остане чврста пред глобалним хаосом. Први је способност суочавања са пандемијом; други, богати извори низа природних сировина; трећи, њен демографски бонус где у структури популације доминира продуктивно младо становништво; и четврти – међународно поверење у Индонезију које експоненцијално расте.
Чини се да ће у 2023. домаћа привреда наставити нормализацију. Очекује се да ће бруто домаћи производ (БДП) Индонезије бити повећан за 5,3 процента, у поређењу са очекиваних 5,1 до 5,4 процента ове године. Буџетски дефицит ће бити постављен на 2,85 процената БДП после две узастопне године дефицита изнад три процента како би се супротставило разорним ефектима пандемије. Стопа инфлације ће бити око 3,3 одсто, у поређењу са распоном од 4 до 4, 8 одсто ове године и нижа је од просека у суседству, међу чланицама Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) који износи седам процената, или у развијеном свету, од девет па навише, истакао је, између осталог, председник.
Индонежанска економија је и даље јака због рекордног трговинског суфицита и прихода од извоза ове године. Међународни монетарни фонд и Азијска развојна банка су, такође, објавили оптимистичну прогнозу за земљу, усред погоршања економских услова у Европи и САД-у.
Док су друге земље тренутно забринуте око тога да ли ће имати довољно новца, хране и енергије, проблем Индонезије, барем за сада је како мудро трошити новац. Привреда земље има много простора за раст. И док је Индонезија спремна за олује, још увек је могуће уживати у једрењу, поручују домаћи економисти.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ