Aко се спремате за одлазак на одмор, жељни уживања и лепих тренутака, потребно је да, пре свега, будете здрави. на све начине се потрудите да избегнете разне инфекције и болести које би вам упропастиле дуго очекивани одмор
Најмање што желите на годишњем одмору јесте одлазак лекару. Које су болести најчешће у летњем периоду и како се припремити да до здравствених проблема не дође, о инфекцијама које се појаве изненада разговарали смо са докторком медицине Александром Мрђом, из Дома здравља „Др Симо Милошевић“. Топло време и повећана влажност погодују расту и размножавању микроорганизама (бактерија, вируса, гљивица) током летњег периода – каже др Мрђа. – Поред цревних инфекција, које су најчешће, јављају се и упале уха, инфекције коже, уринарне и вагиналне инфекције. Инфекције уха чешће се јављају код деце која се купају у базену или стајаћим водама где је присуство бактерија и гљивица знатно веће него на мору. Симптоми упале уха су свраб, бол, понекад секрет из уха, повишена телесна температура и наглувост. Неадекватно лечење може довести до компликација и хроничног облика болести па је због тога неопходно обратити се лекару. Да би се спречила упала уха при сваком изласку из воде потребно је нагнути главу и протрести је како би се избацио вишак воде, а након тога пребрисати уши сувим пешкиром.
Које инфекције се најчешће дешавају купачима на базенина и на мору и како се на најбољи начин заштитити од њих?
Топлота и влажна средина на купалиштима, дуг боравак у хладној води или мокром купаћем костиму, код жена, погодују настанку уринарних и вагиналних инфекција. Уринарне су праћене учесталим,болним мокрењем, печењем при мокрењу, променом боје и мириса мокраће. Блажи облици ће проћи повећаним уносом течности, а уколико се симптоми појачају и јави се повишена температура,неопходно је посетити лекара. Најбоља заштита је лична хигијена,често туширање, промена купаћег костима након сваког изласка изводе, коришћење личног пешкира и ношење памучног веша. Појачано знојење, нарочито на местима прегиба доводи до влажења, пецкања и црвенила коже, а то се може ублажити наношењем дечјег пудера.Високе температуре, знојење и иритирана кожа погодују развоју већегброја гљивица које се, иначе нормално налазе на кожи, али тада доводе до појаве мрља различите величине и пребојености (црвенкасте, светло браон…) са беличастом скрамом. У том случају, потребно је обратити седерматологу. Заразна гљивична инфекција јавља се, повећано у летњемпериоду, услед знојења и на кожи стопала у виду влажења и перутања.Извор заразе начешће су базени, заједнички тушеви, спортски клубови,а саветује се детаљно одржавање личне хигијене, спречавање појачаног знојења, ношење лагане, широке одеће, отворене обуће, а на јавним местима (базенима и тушевима) коришћење личног пешкира забрисање, као и када седите или лежите на заједничким лежаљкама.
Многе летње инфекције нису опасне, пролазне су и непријатне, али менингитис је, рецимо, озбиљно обољење. Како можемо препознати његове симптоме?
– Менингитис је запаљење можданица (можданих овојница) и субарахноидалног простора узроковано вирусима и бактеријама које захтева брзу стручну помоћ. На менингитис треба посумњати уколико се појави новонастала, непозната главобоља, мука, повраћање, повишена телесна температура, бол у леђима, укочен врат, фото фобија (осетљивост на светлост), поспаност, збуњеност или дезоријентисаност. Код беба је карактеристичан оштар плач са вриском, напета или испупчена фонтанела, повишена температура, поспаност, повраћање и одбијање хране. Менингитис је озбиљно обољење и када се посумња или се јаве неки од симптома, обавезно се треба што пре јавити најближој здравственој установи. Ма колико да смо упозорени, на врућинама се дешавају и сунчанице и топлотни удари. Како реаговати у тим ситуацијама? – Сунчаница настаје услед излагања главе и поглавине директном дејству сунчане светлости. Чешћа је код деце, старијих, радника на отвореном простору и спортиста. Клиничком сликом доминира повећана телесна температура, црвенило лица, главобоља, повраћање без олакшања, несвестица, пад крвног притиска, убрзано дисање и у најтежим случајевима, губитак свести (кома). Особу треба сместити у хлад или прохлађену, проветрену и замрачену просторију, раскомотити је и стављати јој хладне облоге по телу. Нарочито око зглобова руку и ногу, давати јој да полако пије расхлађене напитке: воду, чај, лимунаду. Уколико је присутна повишена телесна температура, дати и лек за скидање температуре. Ако се стање не поправља и симптоми не пролазе, ако је присутно интензивно повраћање, омамљеност или поремећај стања свести, обратити се лекару.
Мало људи зна каква је разлика између сунчанице и топлотног удара?
– Сунчаница може да се спречи избегавањем директног излагања сунцу, заштитом главе шеширом или качкетом светле боје, квашењем косе и потиљка и повећаним уносом хладних напитака. За разлику од сунчанице, топлотни удар не мора бити повезан са директним излагањем сунцу. Топлотни удар настаје када тело не може да одаје топлоту знојењем и тако регулише телесну температуру. Јавља се код прегревања тела одећом или прекривачима, у прегрејаним спортским халама и вежбаоницама, у просторијама са високом влажношћу попут перионица, сушионица, прегрејаном аутомобилу и слично. Код топлотног удара доминирају: осећај умора, општа исцрпљеност, жеђ, главобоља, вртоглавица, црвена, сува и топла кожа, као и убрзан рад срца и повишено, убрзано дисање. То стање је нарочито опасно код деце, старијих и хроничних болесника. Прве мере помоћи су такође, стављање у расхлађену, проветрену просторију, скидање вишка одеће, туширање или расхлађивање влажним пешкирима, као и давање расхлађених напитака. У случају повишене температуре и уколико су симптоми интензивни, обратити се лекару. Превенција подразумева ношење лагане одеће светлих боја и природних материјала, расхлађивање и редовну рехидратацију.
Неки људи претерују па у кућној апотеци, када крену на пут, понесу превише беспотребних лекова, а неретко забораве чак и редовну терапију. Шта је препоручљиво од лекова обавезно понети на пут?
– У вашој личној апотеци потребно је да понесете лек за снижавање температуре и против болова (парацетамол или ибупрофен), пробиотик, прашак за оралну рехидрацију, лек за алергију (антихистаминик) и крему за третирање свраба и уједа на кожи. Затим, антисептични раствор за евентуалне посекотине и повреде, стерилну газу и ханзапласт. И наравно лекове који су преписани од стране вашег лекара у довољној количини за цео боравак на одмору.
Кад почну врућине
– Током летњег периода, када су високе температуре, потребно је избегавати боравак напољу у најтоплијем делу дана, између 10 и 17 часова – каже др Мрђа. – То се нарочито односи на старије људе и децу, с обзиром на то да постоји опасност од сунчанице и топлотног удара. Уколико се борави напољу, препоручују се креме са високим заштитним фактором, ношење шешира са широким ободом као и сунчаних наочара. Пожељно је да гардероба прекрива цело тело, да буде светлих боја и од природних материјала. Обавезно са собом носити флашицу са водом и ходати страном улице која је у хладу. Исхрана треба да је лагана, са пуно воћа и поврћа. За ручак обавезно конзумирајте супу или парадајз чорбу. Неопходно је уносити довољну количину течности, нарочито воде и боравити у прохлађеним и проветреним просторијама.
Наставак можете прочитати у броју 3104.