Цена злата наставила је свој узлазни тренд током 2025. године, достигавши нови историјски максимум од 3.652 долара. Стручњаци истичу да је управо очекивано попуштање монетарне политике у САД један од кључних разлога за овакав раст. Какав је вртоглави скок забележио жути метал, сведочи податак да је пре две деценије његова вредност била шест пута мања – између 500 и 600 долара.
Најновији скок цене, у компанији Tavex zlato&srebro објашњавају очекивањима тржишта у вези са могућим попуштањем монетарне политике у САД, након објављивања низа економских података и изјава председника Федералних резерви, Џерома Пауела.
– Аналитичари верују да постоји 80 одсто шанси да ћемо већ у септембру видети смањење референтне каматне стопе за најмање 25 базних поена. Опуштенија монетарна политика погодује цени имовине попут злата, које се нашироко препознаје као заштита од инфлације – објашњава Георги Христов из Tavex zlato&srebro.
Глобална потражња за златом у сталном је порасту још од 2014. године, а посебно од почетка руске офанзиве у Украјини. Очекује се да ће у 2025. години потражња за златом премашити 5.000 тона, главни покретачи су централне банке, а посебно у Кини, која све више улаже у злато као стратешку резерву.
– Да би се схватила величина глобалне потражње, довољно је рећи да при садашњој цени од 3.652 долара по унци, вредност тоне злата прелази 112 милиона долара. То значи да очекивана тражња у 2025. години представља тржиште вредно око 560 милијарди долара – што јасно показује зашто се злато поново посматра као стратешка резерва и „новац будућности“ – објашњава наш саговорник.
Када се погледају највеће економске кризе у последњих 100 година, јасан је образац који се понавља – нагли раст цена актива, затим оштар пад, рецесија и успоравање економије. Ситуацију додатно компликују реакције влада и централних банака – уместо природног прилагођавања, често се прибегава новом задуживању и надувавању балона. Свака следећа криза постаје тежа од претходне јер се дугови гомилају, а вредност новца слаби.
– Највећи проблем је што су традиционални алати за ублажавање криза готово исцрпљени. Каматне стопе су већ ниске и њихово даље смањење више подстиче инфлацију него раст. Глобални дуг је на историјском максимуму, политичка стабилност нарушена, а привредни раст стагнира. Преостају само мере попут штампања новца и контроле криве приноса – што указује на почетак системске промене – каже Христов и додаје да принос од злата у рецесијама обично надмашује другу имовину. Иако је на самом почетку кризе могућ кратак пад услед потребе за ликвидношћу, убрзо следи раст.
Пише Драгана Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању