Откако је амерички председник Роналд Реган осамдесетих увео закон да се комерцијалне рекламе смеју пуштати пред децом, више нису света ни деца, и њихове судбине у суровом капитализму. Поново је новац све, а човек ништа.
На Далеком истоку млади се убију ако не успеју да се упишу на престижни факултет, на Западу су млади почели да дижу руку на себе ако нису постали – инфлуенсери. Енди Ворхол је крајем прошлог века рекао да би свако могао да буде славан, макар на минут. То се обистинило у 21. веку. Најпожељније занимање није програмер, као што се верује. Млади више од свега желе да постану славни инфлуенсери. Заправо, да постану славни и богати. Преко ноћи.
Моћне фирме се утркују за њихову наклоност и све им поклањаjу – од накита до летовања. Они су славни, њима је све на тацни. Ту лежи сан младе генерациjе, али, вероватно, и кључ неких трагедија. Као оне где дечак основац, оставља својој вршњакињи опроштајно писмо уз напомену да не отвара коверат пре 16 часова. Затим оставља другарицу и без објашњења одлази на кеј, где са торбом пуном камења скаче у воду.
Друштвене мреже су постале нова стварност. Живот се одвија на њима. Због њих се губе животи (због уцена, малтретирања, опасних игри), на њима се постаје славан. Млади не само што желе славу, већ сматрају да су је и заслужили. Кад су нашу рок певачицу Драгану Шарић, алиас Беби Дол, упитали да ли јој је жао што није остварила каријеру и славу на Западу, што јој је било на дохват руке, а она одбила и остала овде, дала је директан одговор: ,,Каква слава, човече?! У моје време бити славан било је срамотно!“
Данас је све обрнуто. Млади у потрази за славом проводе и по 12 сати на друштвеним мрежама које су их потпуно усисале у екран. Слава даје људима највећу моћ и многи је желе. То нису само глумци, музичари и спортисти. Данас се у свим слојевима друштва појављују славни. Од криминалаца, до оних који заиста заслужују тај епитет.
Нису важна средства, није важно ко си, важно је да постанеш популаран. А то данас значи да те људи прате на друштвеним мрежама. Са каквим усхићењем млада особа каже другарици: „Човече, па њу прати шест хиљада људи“.
Пише Горан Бркић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању