Била је петнаест година у сенци свог првог мужа, редитеља Оливијеа Асајаса. Глумила је, писала, почела да режира, лагано је градила име и одједном је постала славна са седмим филмом „Бергманово острво“. Можда је разлог томе што се пре пет година развела и тако коначно изашла из сенке супруга. Тада је први пут посетила и острво Фаро, синоним за живот и рад легендарног шведског редитеља Ингмара Бергмана, добитника три „Оскара“. Није њему посветила филм, али је персона тог необичног човека и генијалног ствараоца наткрила причу посвећену ослобођењу жене у свету уметности.
На почетку филма један пар, мрзовољни Тони и неодлучна Крис (играју их Тим Рот и Вики Крипс), стижу на Фаро, шведско острво у Балтичком мору, на коме је живео славни редитељ Ингмар Бергман, где је снимао неке од својих најпознатијих филмова и где је схрањен. Тони и Крис су такође редитељи и надају се да ће на острву свако понаособ добити инспирацију да напише сценарио и сними свој филм. Можда би идилични предео учинио и да се њихова загасла љубав опет распламса?
Крис је надомак свог филма, почиње и да га снима, али све делује као да казује причу о себи, свом животу и питањима која себи поставља. Стварност и машта се мешају и за јунаке филма, али и пред очима гледалаца.
Оно што још више збуњује све који знају за досадашњи опус француске редитељке данског порекла, као и за детаље њеног приватног живота, јесте да „Бергманово острво“ донекле личи и на њен атобиографски филм! Након светске премијере у Кану прошле године, срели смо се са редитељком која је јако шармантна, љубазна и помало изненађена толиким занимањем новинара за њену причу. Понудила се да померимо сто предвиђен за интервју мало у хладовину, како би боље могли да причамо о ономе што смо видели.
„То“ неки називају ремек-делом. „Бергманово острво“ видела је и наша публика на протеклом Фесту. Не морате знати све о Бергману да би волели овај филм, мада би боље схватили све духовите досетке уколико сте видели бар неколико најважнијих остварења из богатог опуса овог редитеља. „Призоре из брачног живота“, рецимо. „Дивље јагоде“ и „Крике и шапутања“, такође. Миа филм снима са много топлине и хумора док приказује обале каменитог острва, ливаде, плаже, Бергманове обожаваоце који као ходочасници походе острво и редитељеву последњу кућу претворену у филмско светилиште. Чак и „филмски сафари“ по местима на којима је Бергман снимао познате сцене својих култних филмова.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању