Иако му корени досежу до 1914. године, када је у Монаку одржан први Међународни конгрес криминалистичке полиције, за званичну годину рођења Интерпола узета је 1923. година, када је челни човек бечке полиције Јохан Шобер организовао у главном граду Aустрије састанак Међународне комисије криминалистичке полиције. Назив Интерпола датира од 1956, када је Међународна организација криминалистичке полиције, како јој је званично име, за своју телеграфску адресу узела скраћеницу од International police (Међународна полиција).
Визија ове организације је сарадња полиције за безбеднији свет, а мисија – спречавање и борба против свих врста криминала кроз унапређење сарадње и иновацијa у полицијским и безбедносним питањима. Преко Интерпола полиције могу сарађивати једне са другима чак и ако њихове државе немају дипломатске односе. Акције Интерпола су ограничене домаћим законодавством и обављају се у духу Универзалне декларације о људским правима. Устав ове организације забрањује било какву интервенцију или активност која има политички, војни, верски или расни карактер. Интерпол обезбеђује полицијску обуку за своје чланице, приступ подацима и безбедне комуникационе канале, све ради тога да полицајци на терену препознају одређени облик криминала, спроведу операцију и ухапсе што је могуће више криминалаца.
Светска полицијска организација има осам врста објава, од којих је најпознатија црвена, која налаже хапшење и екстрадицију злочинаца, ма где их полиција препознала. На црвеном списку потерница је тренутно скоро 58.000 лица са криминалним досијеом. Плаво обавештење налаже полицији широм света да сакупи додатне информације о идентитету, локацији или активностима особе која се терети за кривично дело. Зелена боја упозорава и даје податке о особама које су починиле кривична дела а постоји опасност да их понове у другим земљама. Следи Интерполово специјално обавештење Савета безбедности Уједињених нација, које се издаје за групу или појединце чије су активности под истрагом комитета за санкције Савета безбедности. Жута објава се односи на проналажење несталих лица, црном се покушава доћи до идентитета неидентификованих особа, наранџаста служи да се упозори на догађај, особу, објекат или процес који представља озбиљну и непосредну претњу по јавну безбедност. И, на крају, љубичастом потерницом се траже или пружају информације о методу рада и начинима прикривања које користе криминалци.
Полицијама држава чланица на располагању је и импресивна база података којом Интерпол располаже. Тако у својим фајловима Интерпол чува више од 182.000 отисака прстију, више од 51.000 описа и фотографија украдених уметничких дела, више од седам милиона регистарских таблица украдених аутомобила ( само у прошлој години у базу су се слили подаци од око 118.000 украдених возила), а ту су и фотографије триста пирата које чекају лисице оног момента када налете на полицајца било где у свету а он пошаље њихове податке Интерполу… Светска полицијска организација располаже и са 172.000 ДНК профила, а захваљујући њиховој бази података пронађено је 12.000 деце која су сексуално злостављана, а 5.600 починилаца тог злочина је откривено.
Србија је кроз разне државе, у чијем саставу је била, практично чланица Интерпола од његовог оснивања. Пауза је наступила са избијањем грађанског рата, а Интерпол је по потписивању Дејтонског споразума захтевао од тадашње власти да поднесе захтев за поновни пријем, што она није учинила. Учињено је то тек 2001. године. Како је у септембру ове године, после сусрета са тадашњим председником Интерпола Менг Хонгвејом рекао министар унутрашњих послова Небојша Селаковић, Србија је већ пету годину заредом међу десет најпожељнијих земаља партнера у Интерполу. Само у првих осам месеци ове године је по њеним међународним потерницама ухапшено 149 лица. С друге стране, у истом периоду у Србији је ухапшено 67 лица по потерницама других држава.
Наставак прочитајте у броју 3122.