Свој први албум „Гарави сокак“ је објавио пре тачно тридесет година и освојио срца публике јединственим нежним звуком и поетским стиховима, иза којих стоји креативни кантаутор Бане Крстић, писац музике и текста за све њихове, али и неке туђе хитове. Разговарали смо са њим о музици, детињству, Војводини, пецању…
Када му се родио најмлађи од тројице синова, Михајло (4), Бане Крстић (59), сео је и, онако из душе, написао читав један албум песама посвећен деци. Један „Гарави сокак за малу и велику децу“, да се одужи и онима који су у зори свог времена. Али и да данашњим генерацијама пренесе део свог срећног детињства на Клиси, у прашњавом сокаку пуном чуда. Тамо где се играло „жмурке“, „између две ватре“ и јурило за фудбалском лоптом до изнемоглости… Можда и да пробуди оног преосталог дерана у себи…
Да ли је дуго постојала идеја о снимању песама за децу? – Идеју сам добио када ми се родио трећи син, Михајло, који сада има четири године. Било је много ситуација у његовом одрастању које су ме инспирисале. А онда сам помислио: „Што не бих пробао да направим ЦД албум са песмама за децу?“. Један ”Дечји Гарави сокак ”. Да се одужим и онима који су у зори свога времена. Написао сам текстове и музику, као и за све друге песме „Гаравог сокака“.
Наставак прочитајте у броју 3141.