Он барата са стотинама милиона евра, преговара са највећим холивудским студијима, пријатељ је са најбољим редитељима и филмским ствараоцима и за осам година свог мандата од ове земље је начинио светску велесилу у производњи покретних слика доневши њеном буџету готово милијарду и по евра чисте зараде. Он је основао и Медитерански филмски фестивал током кога је одвојио време и дао интервју за наш лист. Овај „филмски бог Малте“ нашем новинару је открио свој пут до врха, планове за прављење студија какав не постоји нигде у свету и признао да само за једну ствар у свом послу и животу нема решење
Пре него што је преговарао са Ридлијем Скотом и на Малту довео „Гладијатора“ и „Парк из доба јуре“, пре него што је потпуно променио изглед полуострва Калкара надомак престонице Валете, на коме се налази Филмски студио, Јохан Грек (47) је био обичан малтешки средњошколац са необично великим сновима и амбицијама. Са тим сновима и амбицијама отишао је у Лондон да студира комуникације и вратио се са стеченим знањем у домовину где је почео да ради у најбољим рекламним агенацијама и осмишљава начине да рекламира и продаје производе. У једном тренутку попео се на степеницу више – ушао у кабинет премијера где је за рачун лабуристичке Владе Јозефа Муската од 2013. до 2017. радио посао комуникације и брендирања имиџа те Владе у јавности. Децембра те 2017. године је постављен за Филмског комесара што је био нови изазов за Грека јер пре тога није много знао о филму. Једино што је знао јесте да од филма Малта може да има више користи него што је икада имала. Разумео је да филм није само уметност, није само забава већ да је то посао. И данас, он на филм гледа више са пословне него са уметничке стране. Иако га политичка опозиција понекад оптужује за прекомерно трошење средстава, он им показује званичне бројке зараде и расхода и онда нема више места за причу о успеху или неуспеху. Евентуално о уметничким дометима филмова. Рецимо, да ли је Памела Андерсон заиста добра глумица или није баш…. (јесте, јесте!). Из кратких и јасних одговора Јохана Грека, може се штошта научити о начину на који послује једно успешно предузеће.
Суперстудио
Волео бих да кренемо од амбициозног плана изградње затвореног филмског студија који Малта до сада није имала, а који носи назив „Земља-вода суперстудио“. Звучи као нешто што не постоји нигде другде на свету.
– Заиста не постоји и управо зато смо кренули тим путем. Било би много лакше да смо пројектовали нешто што већ постоји и што можете пронаћи било где у свету. Међутим, желели смо да изградимо нешто јединствено, засновано на нашој визији. Наши претходници су између 1964. и 1979. године изградили највеће и најпосебније водене филмске базене на свету и данас убирамо плодове њихове визије. Тако и ми, оно што градимо данас не градимо за садашњост, већ за будуће генерације. Желимо да наставимо да побеђујемо и будемо најбољи и у будућности. Зато нисам желео да правимо још један обичан студио какви постоје у многим земљама. Овај наш нови, трећи базен за снимање сцена у води и испод њене површине биће део затвореног студија Простираће се на 4.000 квадратних метара и биће висок двадесет метара. Када отворите огромна врата, моћи ћете да унесете чак и подморницу у студио, док ће дубина базена омогућити снимање сцена чак и са носачем авиона, уз ефекат бескрајног хоризонта. Тренутно припремамо сву документацију. Влада је већ одобрила планове и концепт. Ускоро ћемо расписати јавни позив за финансирање и изградњу пројекта.
Да ли сам добро разумео вашу недавну изјаву да имате план за развој фимске индустрије Малте у наредних сто година?
– Не баш. Прошле године прославили смо сто година постојања кинематографије на Малти и поносни смо на оно што смо постигли. Међутим, желимо да наредних сто година буде још успешније. Зато планирамо пројекте који ће одговорити на изазове будућности. Желимо да додатно ојачамо програм повраћаја средстава од снимања страних филмова код нас, да више инвестирамо и да наставимо да растемо у годинама које долазе. Такође, много улажемо у образовање и усавршавање људи, јер желимо да наредне генерације буду спремне за будућност. Обезбедили смо два милиона долара за усавршавање професионалаца из разних струка овог посла. Стипендије ће долазити из фонда „Једнаке прилике за свакога“ и постојаће паралелно са новим правилником о стандардима које треба да испуњавају запослени у филмским пословима. То ће ојачати нашу позицију партнера великих светских продукција.
Део тог великог стогодишњег развоја је свакако и покретање фестивала?
– Ми смо амбициозни. И сам фестивал настао је из те амбиције. Нисмо желели да копирамо друге фестивале нити да се такмичимо са њима. Желели смо да створимо нешто своје и да позовемо свет да нам се придружи. Фестивал није само забава. Он представља љубав према филму, умрежавање, пословне контакте, нове пројекте, сарадњу и копродукције. Могућности су бескрајне. Размишљали смо о томе шта овај фестивал разликује од других. Начин на који га ми радимо шаље свету поруку да ниједан сан није немогућ. Ако имате довољно храбрости и одлучности, можете га остварити.
Највећи понос
У том контексту је већ постала позната ваша изјава да то што радите није прекомерено трошење, за шта вас оптужује политичка опозиција, већ инвестирање у будућност! Можете ли то мало да објасните?
– Наравно. Током осам година мог мандата сваки уложени евро донео је четири евра назад у државну касу. У почетку је тај однос био три према један, а данас је четири према један. Ми не зависимо од пореских обвезника, нисмо на њиховом терету, већ стварамо приход за државу. То је оно на шта смо највише поносни. Изградили смо не само одрживу компанију, већ целу индустрију која расте, ствара прилике за запослење и напредак великиог броја људи и јача међународни пословни углед Малте. Све чешће гледамо Малту на великом платну као Малту, а не као замену за неку другу земљу у којој се дешава прича филма која се снима код нас.
Како сте дошли на идеју за овако јединствен фестивал?
– Мој фокус је одувек био маркетинг. Долазим из маркетиншке струке, радио сам у рекламним агенцијама. Могли смо овде да улажемо у билборде, међународне сајмове и промотивне павиљоне као многе друге земље. Уместо тога, желели смо да створимо окружење који ће доносити послове на Малту. Позивамо новинаре, редитеље, продуценте, студијске руководиоце и доносиоце одлука да дођу овде, упознају се, разговарају и развијају нове пројекте. Тако Малта добија свој глас на глобалној филмској сцени. Ви сте овде од почетка, сећате се да је фестивал прво окупљао девет медитеранских земаља Европске уније чији су се филмови такмичили, затим се проширио на цео Медитеран, потом на Европу, а данас је светски пословни и културни догађај који окупља учеснике из Аустралије, Канаде, Сједињених Држава, Уједињеног Краљевства, Европе и Медитерана.
Ту долазимо до још једног необичног и оригиналног концепта: уместо Министарства културе или Филмског центра који су у већини европских земаља задужени за филмска питања, Малта има тело названо Филмска комисија а на њеном челу филмског комесара. Како то функционише?
– Филмска комисија је државна организација коју финансира Влада. Влада именује филмског комесара, а ја сам на тој функцији већ девет година. Наш посао је првенствено маркетинг и привлачење међународних продукција на Малту. То је јасно дефинисано законом који регулише рад Комисије. Такође смо одговорни за образовање и усавршавање филмских радника. Ми се не бавимо финансирањем домаћих филмова, за то је задужен Савет за уметност Малте. Ми смо фокусирани на међународне продукције и развој индустрије. У Филмској комисији нас је десеторо стално запослених. Иако нас нема много, покривамо широк спектар активности. Управљамо филмским студијима, системом повраћаја средстава, правним пословима, промоцијом, фестивалима, развојем филмског туризма, едукацијом, односима са страним филмским екипама и партнерима, као и програмима стручног усавршавања.
Нема кризе
Малта данас нуди страним продуцентима повраћај уложеног новца од чак четрдесет одсто на све што су потрошили у вашој земљи: верујем да је и данас то највећи проценат у свету. Да ли је то била храбра одлука у време када сте је донели?
– Када сам 2019. увео нови систем, били смо лидер на тржишту. Данас су многе земље преузеле елементе нашег модела. Стопа од 40 одсто била је једна од првих великих мера које сам увео по доласку на ову функцију. Можда је то један од разлога, као и друге ствари које смо овде направили, што не осећамо никакве промене као последицу најављиваних пореских промена у америчкој политици према снимању њихових филмова у иностранству. САД и Велика Британија остају наша највећа тржишта. Са холивудским студијима имамо добре односе и нисмо осетили никакве промене.
Чини се да добро пливате у оваквим временима баш зато што не долазите из света филма већ економије и маркетинга. Колико вам је то искуство помогло у овом успеху?
– Посао филмског комесара пре свега је маркетиншки посао. Морате да створите производ, да га промовишете, али и да испуните обећања која дајете. Ако обећавате нешто што не можете да реализујете, не можете очекивати добре резултате. Ми смо унапредили наш производ, учврстили га на тржишту и настављамо да га развијамо. Код нас реч „довољно“ не постоји. Никада није довољно добро, увек може боље и више.
Шта сматрате својим највећим успехом на позицији филмског комесара?
– То што смо привредну грану која је некада била сезонска претворили у индустрију која функционише током целе године. Све више људи улази у овај сектор, више од хиљаду сталних а не сезонских послова смо отворили, а за мене је сваки дан прилика да остваримо нови резултат. Данас имам исту енергију као првог дана, када сам ступио на дужност, можда чак и већу. Када сам постављен за филмског комесара, стање у студијима било је катастрофално. Није било озбиљних инвестиција још од осамдесетих година. Инфраструктура је била запуштена, путеви нису постојали, канцеларије су биле у лошем стању, а базени за снимање захтевали су хитна улагања. Осмислио сам план развоја који је Влада усвојила, покренуо сам фестивал и започео потпуну трансформацију комплекса на полуострву Калкара где се налази Филмски студио Малте. Резултате видите данас.
Можете ли да наведете неколико кључних бројки које најбоље говоре о вашим резултатима? Помињали сте раније 1,2 милијарде евра за економију Малте, али нисам био сигуран на који период се то односи?
– Реч је о периоду мог мандата. Ако погледате податке од 2018. године наовамо, видећете стварне резултате. У том периоду подржали смо више од 20.000 радних места. Позивам се на извештај главног економисте Централне банке Малте. У њему се наводи да је од покретања система повраћаја средстава филмска индустрија генерисала више од једне и по милијарде евра бруто додате вредности. Од тог износа, 356 милиона евра остварено је пре 2018, односно пре мог доласка, док је више од једне милијарде и двеста милиона евра приходовано током година мог мандата.
Све је маркетинг
Све те бројке су импресивне, али бих волео да разговарамо о човеку који стоји иза њих. Да ли је ваше детињство било повезано са филмом и јесте ли размишљали о другим пословима којима сте желели да се бавите?
– Одувек сам био сањар. Искрено, рад у филму никада није био на мојој листи животних планова. Ипак, пошто долазим из окружења у коме су се бавили креативним пословима имао сам додире са уметношћу. Био сам укључен у неке позоришне представе током школовања, додуше иза сцене, у техничким стварима. Увек сам био укључен у позориште и различите креативне активности. Сећам се да сам једном са неколико пријатеља покушао да направим филм. То је прича коју до сада никада нисам испричао. Имао сам фото-апарат и уместо класичних фотографија правио сам слике које су биле намењене пројекцији. Пријатељи су глумили неку врсту „Фантастичне четворке“, фотографисали смо сцене, а затим сам све пројектовао на зиду уз музику и направио неку врсту филмске презентације. То је било у средњој школи.
У вашој биографији би могло да стоји и „редитељ у покушају“?
– (смех) Не верујем да би отишло у том правцу. Креативни послови – да, али никада нисам маштао о томе да постанем редитељ или филмски комесар. Студирао сам у Лондону, где сам завршио студије из маркетинга, политичког маркетинга и јавних послова. Креативност у осмишљавању кампања и продаје производа и оглашавање били су одувек део мог живота. Касније сам радио у кабинету премијера Малте као директор за владин маркетинг, а потом сам именован за филмског комесара. Тада сам врло јасно схватио да је ово, пре свега, маркетиншки посао.
На каквим филмовима је одрастао данашњи први човек филмске индустрије Малте?
– Када једном уђете у филмску индустрију, више је никада не напуштате. Обожавам филм. Страст, одлучност и жеља да стално унапређујете систем остају заувек. Као дете сам редовно одлазио у биоскоп. Гледао сам филмове са Бадом Спенсером, затим серије попут „А-Тима“ “Мек Гајвера“. Одувек сам волео акционе филмове. Сећам се и једног одласка у биоскоп са оцем када смо гледали „Кинг Конга“. Ту су, наравно, били и филмови о Џемсу Бонду. Ипак, највише ми је у срцу остало „Храбро срце“ Мела Гибсона.Тај филм ме је снажно погодио, посебно порука о слободи.
Затекао сам хаос
То је било деведесетих година: да ли сте тада знали да се неки велики филмови такође снимају на Малти, јесте ли виђали холивудске глумце на улицама?
– Не. Искрено, ни ја нисам знао много о томе. Одувек сам волео филмове, али углавном сам их посматрао као гледалац. Нисам био свестан да су многе продукције снимане управо овде. Нисам чак ни знао за та два велика базена у филмским студијима. Први пут сам их видео непосредно пре него што сам постао комесар. Тада ми је постало јасно да овде имамо велики проблем, јер је претходна администрација препустила управљање студијима приватном сектору, а резултат је био потпуни хаос. Направили су озбиљну штету. У то време сам радио у кабинету премијера и чуо сам да он жели да врати те базене и цео студио под државну управу. Тада сам први пут чуо да постоје некакви базени за снимање филмова. А први пут сам их видео августа 2017. када је постало извесно да ћу бити филмски комесар. Не знам зашто су све раније владе имале такав став и допустиле да се то место уништи. Мислим да су превише олако схватили позицију Малте, њено сунце, положај, море и да су мислили да је то довољно, да ништа не треба да раде, само да од лета до лета нешто зараде. Филм није био грана привреде на коју се рачуна. Решио сам да то одмах променим. Нисам прихватио објашњења у стилу „па тако смо навикли да радимо“. Није било добро до тада ни за Малту ни за Малтежане, осим за неке стране продуценте и неколицину овдашњих моћника. Не, моја политика је била – једнаке могућности за свакога, не само за неке. Своје одлуке сам засновао на истраживањима и чињеницама, а не на празним причама и идејама.
Од тада, ево већ девет година, што је најдужи период мандата неког филмског комесара у историји Малте, ви стално путујете, преговарате, борите се са неразумевањима, током фестивала сте свуда у свако доба: како се уопште опуштате и проводите слободно време?
– Е, то је прави проблем! Једини у мом животу и послу који не могу да решим. Ја се не опуштам, не одмарам и не знам за слободно време. Спавам пет сати дневно и то не само током фестивала, већ увек. Мој мозак увек ради и размишља. Док са вама разговарам осећам да један део мог мозга већ лута на другу страну где су следећи кораци и мере које треба предузети, докле сам стигао не само у својим обећањима већ и са својим сновима за нашу земљу.
Пише Срђан ЈОКАНОВИЋ
Фотографије: МФФ и С. Јокановић