Професор др Љупка Катана предаје на катедри за међународне односе, одсек за политичке наукe на америчком Универзитету Вебстер (са седиштем у Сент Луизу, Мисури), који има кампусе широм света. Рођена је у Чајничу, а по завршетку основне школе преселила се у нашу престоницу. Дипломирала је комуникологију, мастер из области безбедности и затим докторирала на Факултету политичких наука у Београду. На докторским студијама, усавршавање политичке теорије с усмерењем на дипломатију, свој рад је посветила великом српском мисионару и дипломати који је установио принцип „меке моћи“ која не произилази из принуде и војне снаге већ почива на култури, политичким вредностима и спољњој политици.
Докторирали сте на теми о ангажовању владике Николаја Велимировића током Првог светског рата, а како сте изабрали баш ту тему?
– Тема је била одабрана најпре срцем, онда тек и умом. Од средњошколских дана обраћам пажњу на реченице Николаја Велимировића будући да су ми донеле многе мудрости и разјашњења у различитим периодима живота. Николај је био дипломата у време Првог светског рата, те су његове активности и записане речи у то време изузетно погодне за истраживање са аспекта политикологије. Будући да нисам имала намеру да упишем докторске студије та идеја је дошла спонтано и по инерцији научне активности у којој сам већ била. За мене је било сасвим природно да одаберем тему која комбинује мисли Велимировића и политичке науке.
У том периоду, проучавајући живот и рад Николаја Велимировића, пут вас је водио до Америке и Уједињеног Краљевства. Шта сте тамо открили?
– Желела сам да истражим податке о Велимировићу који су заправо примарни извори, не нешто што је већ познато. Други разлог за ову одлуку била је чињеница да, нажалост и даље постоје контроверзне речи о Николају као личности, те ме је занимало да истражим да ли је то заиста тако. С обзиром да је он своје дипломатске активности спроводио пре свега на тлу Америке и Уједињеног Краљевства, мој циљ је био да управо у овим државама проверим да ли су противуречности везане за његово име тачне. Примарни извори су показали да – нису!
Које су то противречности?
– Противуречности о Светом Николају има много и то је дуга прича, али укратко, односе се углавном на тврдње да је Владика Николај био антисемита, затим енглески или немачки шпијун, квислинг, чак и масон, да је бивао повлашћен (ако је то уопште могуће бити) у немачком логору Дахау, да је био екумениста… Свашта су умели људи да му припишу. Углавном, након мојих истраживања, посебно у САД, показало се да овакве тврдње немају никаквог основа.
Након тога добили сте посао професора универзитета и запутили се у далеки Ташкент. Какве утиске носите из те земље?
– Почетни позив да одмах након одбрањене докторске дисертације прихватим улогу једног од професора на америчком факултету у Ташкенту био је, у најмању руку изазован за мене с обзиром да до тада нисам имала много предавачког искуства. Међутим, када је човек довољно храбар да иступи из својих оквира и оног што је до тада радио – настаје идила, дугорочно посматрано. Истински у то верујем и самим тим то живим.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању