Иако ћерка легендарног фудбалера Драгана Џајића, одрастала је изван светла рефлектора спортских стадиона. У Лондону је завршила основне и мастер студије економије, од недавно је посланица у Народној скупштини и чланица многих одбора.
Одрастали сте у породици која је јавности добро позната посебно љубитељима спорта. На који начин вас је то искуство обликовало приватно и професионално?
– Моја породица је за мене једна сасвим обична и здрава породица. Велики део детињства ни сестра ни ја нисмо имале свест о томе да растемо уз родитеље који су познати јавности. Никада нас нису оптерећивали својим успесима који су били од изузетног значаја како за њих као појединце тако и за нашу државу. Оно на чему су као родитељи инсистирали је да је живот вечита борба и да се једино образовањем, дисциплином и радом постижу резултати и успеси на свим пољима. Отац је борбеност и ферплеј са терена пренео на нас у кући, то ми је доста помогло у мојој професионалној каријери али и у разним ситуацијама које су ме водиле кроз живот.
Ваш отац је синоним за посвећеност и интегритет на терену и ван њега. Када се осврнете на вашу повезаност, постоји ли нека вредност или савет који вам је пренет, а који вам данас највише значи?
– Мој отац је на фудбалском терену био управо оно што је и ван њега, одговоран, дисциплинован и борбен. Те особине нису биле само део његове игре, већ и његове личности, и имала сам ту срећу да их пренесе и мени. Данас су управо дисциплина и доследност темељи на којима градим свој живот. Научиле су ме стрпљењу, истрајности и раду, и захваљујући њима успела сам да направим значајне кораке напред на различитим животним пољима.
Мајка сте два дечака, а истовремено и жена са каријером у успону. Како изгледа ваш свакодневни баланс између посла и породице, и постоји ли нека рутина која вам у томе помаже?
– Мајчинство је за мене једно од најлепших, али и најизазовнијих животних искустава посебно када му приступате с пуном одговорношћу. Мајка сам два живахна и енергична дечака, узраста седам и пет година, и трудим се да испратим сваки тренутак њиховог одрастања. Желим да будем ту за сваку малу победу, свако питање и сваки изазов кроз који пролазе. Имала сам прелепо детињство и природно ми је да пожелим исто и својој деци, пуно љубави, подршке и присуства. Уз посао који захтева висок ниво посвећености, признајем да дани знају да буду напорни, али се не жалим, живим живот који сам желела. Сваког јутра устајем у 5 како бих отишла на тренинг и посветила време себи, пре него што пробудим децу и припремим их за вртић и школу. Након тога следи посао, а поподневни сати су увек резервисани за њихове спортске активности, домаће задатке и заједничко време. Мој дан је толико испуњен да у кревет одлазим најкасније до 22 сата. Упркос свему, трудим се да останем доследна, одговорна и предана и као мајка, и као професионалац. Верујем да је то кључ равнотеже коју желим да задржим и даље.
Пише: Јована Миловановић
Фото: Андреја Дамјановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању