Узбудљива прича „ Драги сине о распаду породице због одласка детета у рат за Исламску државу, врхунац је новог, свежег таласа тунижанског филма чији нас је редитељ Мохамед бен Атија личним шармом и животном причом додатно опчинио
Дебитант који је на фестивалу у Берлину добио „Сребрног медведа“ за најбољи први филм „Еди“, па је глумац из тог дела још проглашен најбољим, а при том аутор долази из земље која се до тада није прославила по филмским успесима у свету – све то је учинило да Мохамед бен Атија постане „чудо од детета“ или „дечко који обећава“. И „дете“ и „дечко“ у својој четрдесетој години живота! о је било пре две године, а сада је дечко порастао, па је снимио други играни филм „Драги сине“ чија је светска премијера била на канском фестивалу. Оба филма баве се сновима и размишљањима Тунижана у новом добу њихове земље, после револуције Арапско пролеће. Отићи или остати, била је главна дилема у „Едију“, а „Драги сине“ је мало више политички, а много више драматичан и емотиван. спео је да прикаже ужасне последице настанка исламског калифата у Сирији и Ираку и то без крви, одсецања глава, наоружаних муџахедина или злогласних црних застава. центру приче је породица коју чине– отац, физички радник који је управо отишао у пензију, мајка учитељица и њихов син, средњошколац пред матуром. Све изгледа идилично док једног дана син изненада не напусти кришом дом и оде да се бори за Исламску државу. ако је прича већим делом измишљена, заснована је на чињеницама: током последњих неколико година, од распада Сирије и стварања Исламске државе, око седам хиљада Тунижана отишло је да се бори на страни исламских фанатика, више него из било које друге земље
Наставак прочитајте у броју 3112.