Intervju:norveški pisac Justejn Gorden

Neobično spontan, zanimljiv i topao govor održao je Justejn Gorder (66) prilikom proslave dvadeset pet godina postojanja izdavačke kuće „Geopoetika“ u jednom beogradskom klubu. Nismo tako zamišljali jednog Norvežanina. Da je bilo vremena, verovatno bi i zapevao. Proslavio se romanom „Sofijin svet“ početkom devedesetih, kada je još radio kao profesor filozofije u srednjoj školi. To delo koje kroz razgovore devojčice Sofije sa svojim nastavnikom govori o važnim filozofskim pitanjima i životnim temama postalo je planetarni hit: prevedeno je na šezdeset jezika. I kod nas je knjiga postala klasik, a zbog nje smo voleli i kasnije Justejnove romane (poput „Kći direktora cirkusa“ ili „Devojka sa pomorandžama“) u kojima je, takođe, filozofirao. Uvek na jednostavan i šarmantan način, dopunjujući time svoje divne životne priče. Novi roman „Baš kako treba“, mali po broju stranica, veliki po emocijama i mislima, nazvao je prema izrazu iz bajke o Zlatokosoj i tri medveda. U osnovi su razmišljanja o proživljenom životu čoveka koji umire i tome šta je propustio i šta ostavlja za sobom. Melanholično jeste i na trenutke i smešno, ali ne i tužno da bi zbog toga ridali ili pali u depresiju. Ukratko – knjiga je „baš kako treba“ da se dobro osećate dok je čitate i pomalo razmislite „o skoro svemu“ – to je podnaslov romana.