У протеклих неколико година, интересовање за инвестиционим златом у Србији бележи стабилан и приметан раст. Само у првој половини 2025. године, трговци су имали повећану продају за четвртину у односу на исти период лане. Стручњаци кажу да тај тренд није случајан. У времену финансијске несигурности, високе инфлације и слабљења поверења у традиционалне инвестиционе системе, физичко злато постаје не само облик штедње, већ и психолошко уточиште – конкретан, опипљив начин да се очува вредност, ван дигиталног и банкарског система.
Некада симбол богова и краљева, данас универзална „сигурна лука” у економским олујама, злато је ретка константа која премошћује миленијуме. Сија вековима, а сјај му упркос дигиталној економији, апликацијама, виртуелним валутама – не бледи.
Да кризе и ризици повећавају број нових инвеститора у жути метал, сматра др Зоран Грубишић, професор са Београдске банкарске академије. Како каже, када је будућност неизвесна, многи у злату виде сигурност. Премда, како додаје, злато није за нестрпљиве инвеститоре. “У прошлости је било и падова цене, знала је да варира, али је кризе већ две деценије константно подижу”, каже Грубишић.
Примера за то има и у свакодневној пракси. „Моја кума је пре десетак година чула од своје другарице, која је у Сарајеву продала стан, да тај новац неће да улаже у куповину новог стана у Београду, већ у инвестиционо злато“, прича нам Београђанка Сања Васиљевић. „То јој се тада учинило чудним, али се распитала, посаветовала са стручњацима, и одлучила да и сама неких 7-8 хиљада евра уштеђевине уложи у злато. Недавно ми је сва поносна рекла да је продала то злато за 20.000 евра (три пута више је добила него што је уложила) и да сада коначно може са тим новцем као учешћем да купи стан“.
Георги Христов директор “Tavex zlato&srebro”, слаже се да физичко инвестиционо злато није намењено шпекулацијама нити краткорочним добицима. “Његова сврха није да доноси, већ да чува. Зато га сматрају обавезним стубом сваке озбиљне штедне или инвестиционе стратегије”, објашњава Христов. “У компанији Tavex јасно видимо пораст интересовања. У првих шест месеци ове године, продаја злата порасла је за скоро 25 одсто у поређењу са истим периодом 2024. Према нашим подацима, међу купцима се налазе појединци свих генерација – од младих који тек улазе у свет личних финансија, до старијих који траже начин да сачувају плодове дугогодишње штедње”, каже Христов и додаје да иако се демографски профил није драстично променио, јасно се види његово ширење: „Све више младих инвеститора данас укључује злато у своје портфолије. Док старије генерације улажу око 10 одсто своје имовине у злато, млађи улажу чак и 15 до 17 одсто, често у комбинацији са другим алтернативним инвестицијама као што су криптовалуте или уметнине.”
Пише Драгана Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању