Исланд дефинтивно неће постати 28. чланице Европске уније. Бар не у овој деценији.
Грађани Исланда су на референдум одржаном 29. августа одбили предлог да се поново отворе преговори о чланству те земље у ЕУ, који су обустављени пре више од деценије, пошто је, према резултатима, против било више од 52 одсто бирача. Референдум је одржан 29. августа, а питање се односило на наставак преговора о приступању ЕУ.
Дебата о поновном отварању преговора с ЕУ довела је до рекордне излазности, са учешћем 82 одсто исландских бирача, што је највећа излазност на референдуму откако је Исланд гласао за излазак из Краљевине Данске и формирање републике 1944. године.
Проевропска опција победила је само у Рејкјавику, са око 56 одсто гласова, али са мањом разликом него што су анкете очекивале. У предграђима престонице и другим деловима земље већина бирача одбила је поновно отварање врата преговорима са Бриселом.
Повољан резултат не би аутоматски значио чланство Исланда у ЕУ, већ само почетак процеса преговора о условима евентуалног приступања.
Иако су анкете месецима давале предност присталицама приближавања ЕУ, однос снага променио се у завршници кампање. Расправу су обележила питања животног стандарда, националног суверенитета и заштите риболовних подручја, док је последње истраживање јавног мњења, објављено у петак пред одржавање референдума, први пут показало предност противника поновног отварања преговора.
Референдумска кампања подстакла је расправу о месту Исланда у свету, рекла је премијерка Криструн Фростадотир новинарима након што је у суботу гласала у главном граду.
„Ово је велики дан. Годинама смо чекали да добијемо прилику да гласамо“, рекла је Фростадотир, додајући да ће њена Влада наставити да ради без обзира на исход.
Иако би победа опције „да“ отворила пут за разговоре са Бриселом, према исландском закону морао би да буде одржан и други референдум, вероватно неколико година касније, на којем би се одлучивало о самом чланству у ЕУ.
Међу чланицама ЕУ, посебно подробно резултате референдума анализирала је немачка штампа. „Иза овога стоји моћни исландски рибарски лоби, који се састоји од десетак великих компанија. Од 1980-их, они су контролисали велики део исландских риболовних квота и од тога су се обогатили. Пре неколико дана, студија је открила да су неке од ових компанија уложиле велике суме новца у кампању против приближавања ЕУ. Овоме треба додати и блискост рибарске индустрије са највећим исландским дневним новинама, које су током кампање деловале као њен политички портпарол“, пише немачки јавни сервис АРД.
Оцењује се да су „страх и жеља за суверенитетом“ на крају били јачи од аргумената присталица Европске уније: „Били су јачи од наде у већу економску стабилност и додатну безбедност коју би пружило чланство у европској заједници, у време када је под све већим знаком питања поузданост Сједињених Држава, досад најважнијег исландског партнера.“
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању