Тамно небо над Исландом, освежено светлошћу која танко продире кроз маглу, као да се претвара у неки други свет. Острво које се налази на раскршћу ватре и леда, дом је вулкана који мирно дрема, али и пејзажа као из бајке – гејзира, водопада и магичних северних светала. На Исланду се природа и људи спајају у савршену хармонију, а древне саге и даље се оживљавају у свакодневном животу. Овде, где је сваки корак као путовање кроз време и простор, откривање нових светова никада не престаје. У ову земљу, која је једнако дивља и лепа, води нас Наташа Радосављевић (48), графичка дизајнерка и креативна консултанткиња из Београда, чије утиске читамо у наредним редовима.
Шта вас је инспирисало да посетите Исланд и како сте се припремали за путовање?
– Исланд је већ јако дуго дестинација која ме фасцинира а потпуно ме је опчинила преко филма „Тајни живот Волтера Митија“. Решила сам да отпутујем тамо за Први мај ове године и да у пролеће упознам Исланд, у периоду када нема много туриста. Припреме су биле детаљне јер је било важно испланирати сваки сат како бих што више видела за седам дана. А много тога има да се види. Одлучила сам да за моју прву посету то буду локације до којих је лакше доћи. Улавном је реч о природним лепотама које одузимају дах. Уз обавезан обилазак Рејкјавика, главног града, упознавање са архитектуром и уметношћу Исланда и посету Халгримскиркја цркви, која је један од најпознатијих симбола престонице. Њена јединствена структура инспирисана је вулканима и базалним стубовима који настају хлађењем лаве. Унутрашњост красе импозантне оргуље високе 15 метара, са више од пет хиљада цеви, које производе моћан и јединствен звук. Архитектура старог дела Рејкјавика зрачи шармом и једноставношћу која одражава историју, климу и културу Исланда. Већина зграда у старом делу града изграђена је почетком 20. века, када су локални материјали попут дрвета били оскудни, па су се куће често облагале лимом и фарбале у јарке боје. Ове боје нису само естетски детаљ – оне уносе топлину и ведрину у сурове, тамне зиме.
Шта је било највећи изазов током путовања? Да ли бисте нешто другачије планирали?
– Следећи пут бих волела да видим Исланд када је потпуно зелен, то је негде у јулу, али и период када има највише туриста. Што се изазова тиче, мислила сам да ће време – ветар и киша бити препрека, али сам током шест дана од уккупно седам, имала предивно сунчано време.
Да ли сте пробали неко од традиционалних јела? Шта вам је било најзанимљивије?
– Скајр (skyr) је густо млечно јело слично јогурту, али кремастије и богатије протеинима. Једе се уз воће или мед, а популарно је и као десерт или ужина. Постоји од недавно и код нас у супермаркетима, али сам ја успела да пробам домаћи скајр са фарме. Затим, harðfiskur – сушена риба. Једе се као гриcкалица, често са путером и омилљена је међу Исланђанима. Ту је и hákarl – ферментисано месо морског пса. Због високог садржаја амонијака, месо се прво закопава у земљу на неколико недеља, а затим суши месецима. Укус и мирис су веома интензивни, па се често служи уз ракију брењивин, познату и као „црна смрт“. Придружујем се коментару Ентонија Бојдена да је ово нешто најужасније што сам икада пробала. А нисам много гадљива и волим да експериментишем са храном. Након тога ни две ментол бомбоне нису могле да убију укус горчине амонијака, а ниједан сапун није могао да неутралишe мирис на прстима. Иако на Исланду још увек можете да поједете месо кита, туљана и преслатких пафина, ја сам ово искуство прескочила и навалила на исландски сладолед који локални становници обожавају. Исланђани веома воле поморанџе и једни су од највећих потрошача по глави становника на свету, и то није случајност – њихова љубав према овом воћу има дубоке културне корене. Током 20. века, поморанџе су на Исланд стизале као луксузни производ. Деца су их често добијала за Божић или као посебну посластицу, па је љубав према овом агруму постала део породичних обичаја и носталгије. Сада је на Исланду могуће узгајати разно воће и поврће уз помоћ пластеника и геотермалне енергије. Чак су успели да узгајају банане.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању