У поподневним часовима по сунчаном и топлом дану кренули смо из Беча на северозапад европског континента. Након четири и по сата слетели смо на аеродром Кефавлик на југозападном делу острва, педесет километара од Рејкјавика, главног града Исланда. Временска разлика од два сата није помогла да по дану стекнемо праве утиске о граду који је на температури од осам степени светлуцао у полутами. Ујутру, прошетали смо главним улицама које су необично изгледале. Зграде ниске, грађене по посебним правилима за трусна подручја, улице широке са мало аутомобила и пешака на троторима. У самом центру, као џиновска лепеза, раскрилила се велелепна катедрала Халгримскиркја, названа по песнику и свештенику Халгримуру. На врху торња доминра видиковац са кога се пружа незабораван поглед на град и околне планине. Испред светилишта је споменик Лејфу Ериксону, добијен на поклон од Америке, 1930. на хиљадугодишњицу постојања исландске скупштине Алтинги код стене Тингвелир, месту на којем је 1944. проглашена независност Исланда. Недалеко је и монументална зграда исландске Опере, необичне архитектуре и идејног решења. Рејкјавик је град мноштва музеја, у које нисмо стигли да завиримо јер смо туре обиласка острва другачије испланирали.
Исланд је независна држава у којој живи око 380 хиљада становника и једна је од 20 најређе насељених земаља на свету. Готово две трећине популације насељава главни и највећи град Рејкјавик и његову ближу околину. Грађани Исланда су нордијског порекла а највећа национална мањина су Пољаци, којих овде има око 20 хиљада.
У историјским записима се наводи да су прву исландску државу, између 870. и 930. године, формирали нордијски досељеници на југозападу острва, код данашњег Рејкјавика, што у преводу значи „залив који се дими“. Давне 930. године састале су се локалне старешине и основале званично најстарију народну скупштину на свету. Након тога острво постаје део Норвешке, потом Данске да би 1918. обновило своју самосталност, у унији са Данском, најпре као парламентарна монархија, а током Другог светског рата постаје потпуно независна република.
У првим деценијама независности, Исланд је био једна од најсиромашнијих европских држава, али након успешно спроведене индустријализације рибарског сектора, најважније привредне гране уз мало пољопривреде на југу, Исланд прераста у једну од најразвијенијих и најздравијих светских економија.
Поред занимљивих историјских података многи знатижељници на Исланд долазе и због јединствене и непоновљиве лепоте острва смештеног на сеизмички веома активном и нестабилном подручју средњеатлантског гребена и непрекидне вулканске активности, због чега је познато под називом „земља ватре и леда”.
Текст Снежана и Ђорђе Митић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању