Историја на четири точка

У центру Београда, у Модерној гаражи, првој јавној, изграђеној 1929. године и проглашеној за културно добро, налази се од 1994. Музеј аутомобила. У тој старој, добро очуваној згради, коју је пројектовао руски арихитекта Валериј Сташевски, Братислав Петковић, власник колекције, сместио је најлепше и неке од најстаријих четвороточкаша и сви су, веровали или не, у возном стању. – Аутомобил више пропада кад стоји него кад га возите. Додуше, ово су старе технологије где су материјали били другачији тако да, ови аутомобили и кад стоје, не пропадају толико као модерни. Довољно је да се покрену мотори пар кругова да опруге промене положај. Иначе ти спороходни мотори могу да стоје по 200 година, а да крену чим их упалите. Зато што је била таква технологија, гусани блокови и клипови – поносан је на свој рад господин Петковић, окружен историјом на четири точка. Њему није тешко да остави све приватне послове, да скокне до Музеја у свако доба дана како би испричао понешто заљубљеницима у аутомобилизам. А има ту свашта да се види, чак и зачетник аутомобила и један од најређих примерака на свету, трицикл Marotardon. Најстарији је Marotardon из 1897. године. То је трицикл и ретки су музеји у свету који имају аутомобиле из тог периода. Значи Marotardon са мотором De Dion Bouton који је изазвао револуцију јер је први који је имао преко 1000 обртаја и користио је алуминијум за кућиште. То је покренуло аутомобилизам, једино што овај модел није имао велику снагу, па су се људи сналазили. Јер, 19. век је век бицикла. Зато су произвођачи бицикла уграђивали те De Dion Bouton моторе у бицикле који су имали батеријско паљење што је било прилично иновативно у то време. Изазвана је читава револуција са тим трициклима, мотоциклима и квадрициклима, јер за покретање једног жичаног точка на бициклу требало је пола коњске снаге а мотор је имао једну и по коњску снагу. Четири точка нису долазила у обзир и први аутомобил је био заправо мотоцикл. То је направио Карл Бенкс, али са слабијим мотором и није могао да постигне тај жироскопски моменат, па је имао два помоћна точкића као дечји трицикл. Касније су са тим De Dion Bouton мотором са три коњске снаге отворене нове могућности да се направи квадрицикл. То су пионирски дани. Овде може да се види панорама тог моторизованог саобраћаја кроз три века, с краја 19, током 20. и 21. столећа – објашњава власник колекције. Од најстаријег до најмлађег примерка у колекцији прошао је читав век. Кроз поставку се то лепо може отпратити, схватити шта се дешавало у технологији и колико је напредовала. Јер сама историја аутомобилизма је и сведочанство човековог напретка. – Да, од најстаријег до најмлађег, а то је „ферари“ 308 ц из 1978. године који је најстарији регистровани у држави и последњи са којим можете да се појавите у механичарској радњи и да га поправе без проблема. Ово је класика од карбуратора до разводника паљења. У све ове аутомобиле у Музеју уложено је пуно занатског рада.

Наставак прочитајте у броју 3119.