Istorija na četiri točka

U centru Beograda, u Modernoj garaži, prvoj javnoj, izgrađenoj 1929. godine i proglašenoj za kulturno dobro, nalazi se od 1994. Muzej automobila. U toj staroj, dobro očuvanoj zgradi, koju je projektovao ruski arihitekta Valerij Staševski, Bratislav Petković, vlasnik kolekcije, smestio je najlepše i neke od najstarijih četvorotočkaša i svi su, verovali ili ne, u voznom stanju. – Automobil više propada kad stoji nego kad ga vozite. Doduše, ovo su stare tehnologije gde su materijali bili drugačiji tako da, ovi automobili i kad stoje, ne propadaju toliko kao moderni. Dovoljno je da se pokrenu motori par krugova da opruge promene položaj. Inače ti sporohodni motori mogu da stoje po 200 godina, a da krenu čim ih upalite. Zato što je bila takva tehnologija, gusani blokovi i klipovi – ponosan je na svoj rad gospodin Petković, okružen istorijom na četiri točka. Njemu nije teško da ostavi sve privatne poslove, da skokne do Muzeja u svako doba dana kako bi ispričao ponešto zaljubljenicima u automobilizam. A ima tu svašta da se vidi, čak i začetnik automobila i jedan od najređih primeraka na svetu, tricikl Marotardon. Najstariji je Marotardon iz 1897. godine. To je tricikl i retki su muzeji u svetu koji imaju automobile iz tog perioda. Znači Marotardon sa motorom De Dion Bouton koji je izazvao revoluciju jer je prvi koji je imao preko 1000 obrtaja i koristio je aluminijum za kućište. To je pokrenulo automobilizam, jedino što ovaj model nije imao veliku snagu, pa su se ljudi snalazili. Jer, 19. vek je vek bicikla. Zato su proizvođači bicikla ugrađivali te De Dion Bouton motore u bicikle koji su imali baterijsko paljenje što je bilo prilično inovativno u to vreme. Izazvana je čitava revolucija sa tim triciklima, motociklima i kvadriciklima, jer za pokretanje jednog žičanog točka na biciklu trebalo je pola konjske snage a motor je imao jednu i po konjsku snagu. Četiri točka nisu dolazila u obzir i prvi automobil je bio zapravo motocikl. To je napravio Karl Benks, ali sa slabijim motorom i nije mogao da postigne taj žiroskopski momenat, pa je imao dva pomoćna točkića kao dečji tricikl. Kasnije su sa tim De Dion Bouton motorom sa tri konjske snage otvorene nove mogućnosti da se napravi kvadricikl. To su pionirski dani. Ovde može da se vidi panorama tog motorizovanog saobraćaja kroz tri veka, s kraja 19, tokom 20. i 21. stoleća – objašnjava vlasnik kolekcije. Od najstarijeg do najmlađeg primerka u kolekciji prošao je čitav vek. Kroz postavku se to lepo može otpratiti, shvatiti šta se dešavalo u tehnologiji i koliko je napredovala. Jer sama istorija automobilizma je i svedočanstvo čovekovog napretka. – Da, od najstarijeg do najmlađeg, a to je „ferari“ 308 c iz 1978. godine koji je najstariji registrovani u državi i poslednji sa kojim možete da se pojavite u mehaničarskoj radnji i da ga poprave bez problema. Ovo je klasika od karburatora do razvodnika paljenja. U sve ove automobile u Muzeju uloženo je puno zanatskog rada.

Nastavak pročitajte u broju 3119.