Пренос моштију цара Душана
ИСТОРИЈА

Најмоћнији српски  владар Стефан Урош Четврти Душан Немањић познат и као Стефан Душан или Душан Силни, био је последњи српски краљ из династије Немањић.  Прво је био краљ од 1331. године до 1346, а када се крунисао за цара, под том титулом владао је до смрти 1355. године. У националном, државном смислу, Немањићка Србија је била највећа у време његове власти, и била је једна од најсређенијих држава свог времена на целом Старом континенту.

Узрок смрти цара Душана  никада није утврђен али се говорило о тровању, можданом удару, грозници и чак епилепсији. Ни место његове смрти није утврђено поуздано. Остаје као највероватније село Ђавол или Девол, које се налази на левој обали Вардара, северно од села Богданца, ка Ђевђелији. Након смрти сахрањен је у цркви посвећеној небеским силама – архангелима Михаилу, Гаврилу и Рафаилу у својој задужбини код Призрена грађеној у периоду од1343. до 1352. године.

Цркву су Турци, по доласку у Призрен срушили и од њеног камена подигли џамију. Испод остатака ове цркве вековима су, од његове смрти 1355. године па све до 1927. године када је опљачкани гроб откривен, лежале разбацане кости овог владара. На  месту  где је био сахрањен цар Душан данас  се налази мермерна плоча на којој пише: „Гроб цара Душана рестаурисан 1965.г.“

Професор Радослав Грујић, велики српски научник и богослов, историчар, теолог и археолог, 1927. године је приликом ископавања манастира Свети Арханђели код Призрена, пронашао земне остатке цара Душана испод остатака саркофага, на коме је у високом рељефу, на беличастом мрамору, по западном обичају, коме у средњовековној Србији нема примера, био представљен цар с мачем на грудима. Око гроба је било на стотине комадића поломљеног саркофага и неколико прилично очуваних делова још једне цареве мраморне статуе у природној величини. У гробу је Грујић пронашао испретуране кости, које су и поред пљачке вредних предмета ипак остале сачуване. Том приликом професор Грујић је забележио:  „Народ, а нарочито потомци старе властеле у доба тешких невоља отимали су се као о амајлије о кости великог цара. Његови успеси изгледали су ненадмашиви, па су и моштима његовим приписивали магичку моћ“.

То је приморало овог научника да се наредних деценија грчевито бори да сачува мошти од крадљиваца реликвија, немачких окупатора и острашћених револуционара, па је он према наводима Душана Глумца, некадашњи професор Богословског, а тада Филозофског факултета, кости цара Душана донео у капелу Патријаршије у којој су скриване у тајности од тадашњих власти.

 

Текст и фотографије Зоран Влашковић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању