ИНДИЈАНЦИ ПОНОВО ВЛАДАЈУ АМЕРИКОМ
Историјска победа Деб Халанд

Сенат САД је у марту гласањем – 51 против 40 – потврдио именовање Деб Халанд за министра унутрашњих послова у кабинету председника Џозефа Бајдена. Халандова је тако постала прва Индијанка, односно припадница староседелаца Америке, која је постала министар у САД.

„Увек постоји светло, само треба да будемо довољно храбри да га видимо“, рекла је на инаугурацији Бајдена млада америчка песникиња Аманда Горман (23). Требало је да прођу 242. године и 46 председничка мандата од настанка САД па да Индијанци, они који су преживели геноцид досељеника и каснији живот у резерватима, добију делић онога што им је одузето – да владају том земљом попут њихових предака.

Није Деб први пут учинила историјски корак: пре три године је постала прва Индијанка која је изабрана у Конгрес. Сада ће бити задужена да води рачуна о екологији, смањењу испуштања отровних гасова у атмосферу, коришћењу државне земље, националним парковима, природним богаствима и питањима Индијанаца односно нешто више од два милиона припадника 574 призната племена. Мало ко им је помагао када дође време за гласање или одлазак код лекара, а није се превише водило рачуна ни о чувању прошлости Индијанаца, још мање је било бриге за њихову будућност.

Министарство унутрашњих послова у Америци не значи исто што и у већини других земаља света – полицију. Тамо нема тај значај, неки га иронично називају „министарство за све остало“, док се јавном сигурношћу у смислу полиције бави Министарство домовинске безбедности.

– Ово именовање не говори ништа о мени, већ о нашој будућности у коју треба да кренемо сви заједно, као једна нација, и да стварамо добар живот за све нас – рекла је Деб Халанд. – Тешко је не осећати обавезу да се чува наша земља и знам да сваки потомак староседелаца то разуме.

Против Халандове су гласали сви републиканци, осим њих четворо, сматрајући да има „екстремне ставове“ по питању коришћења јавне земље и фосилних горива.

Самохрана мајка

За ову жену први пут је већи број људи чуо када се 2017. успротивила политици Доналда Трампа по питању депортације илегалних усељеника.

Тада је учествовала на демонстрацијама у Албукеркију, у Новом Мексику. Већи део живота провела је дижући свој глас против неправде и подржавајући туђе гласове са истим циљем. Сада први пут може и нешто више да уради, јер је на челу државног кабинета (агенције) који управља територијом од готово двеста педесет милиона хектара земље у власништву савезне државе и надгледа рад бироа за питања Индијанаца.

Најавила је да ће јој један од приоритета бити проблем напада на индијанске жене и њихов нестанак у резерватима у којима је насиље у породици десет пута учесталије него у остатку САД. Планира и да активно подржи идеје председника Бајдена о успоравању климатских промена, укључујући и паузу у експлоатацији гаса и фосилних горива на државним поседима.

„Тета Деб“, како је Индијанци зову, припада племену Лагуна Пуебло чијих седам и по хиљада припадника живи у средишњем делу Новог Мексика. Она је тридесет и пета генерација своје породице која живи на истој територији још од 13. века!

Њен отац је пореклом из Норвешке, а у Америци је одслужио три деценије војничке каријере. И њена мајка, Индијанка, служила је у војсци. Деб је рођена у једном малом градићу у Аризони  децембра 1960. и заједно са остатком породице пратила је оца на његовим честим премештајима из једног у други гарнизон пре него што су се коначно скрасили у Албукеркију. Четири дана пошто је дипломирала енглески језик на тамошњем универзитету родила је ћерку Сому, своје једино дете. „Свесно сам изабрала да будем самохрана мајка“, каже она.

Бајденово поштовање

Деб је правила сосеве и зачине за храну и путујући земљом продавала своје производе како би издржавала себе и дете, али то није било увек могуће. Повремено је живела код пријатеља, а некад би оброке добијала, да тако кажемо, у народној кухињи. Упоредо је још учила и докторила индијанско право на Универзитету Новог Мексика. Каже да и данас отплаћује своје студентске дугове настале пре више од двадесет година. Активиста Демократске странке постала је 2004. када је у својој заједници организовала председничку кампању за Џона Керија, а касније и за Барака Обаму. Када се кандидовала за Конгрес обећала је да ће се борити против председника који је поделио нацију, истицала је да је самохрана мајка, власница мале приватне фирме и активна у борби за бољи живот локалне заједнице. Није избегла да објави како је некад имала проблем са алкохолом и недостатком новца. Искреност и одлучност донели су јој победу.

У Конгресу је била најбоља. Већ током прве године седења у посланичкој клупи предложила је више закона него било који конгресмен–бруцош пре ње, и радила на томе да буду усвојени. Чак пет њених предлога претворено је у законе током само те прве године конгресменског рада.

Када су се пронеле гласине да би Деб могла да буде део Бајденовог тима, почела је у јавност да добија мноштво подршки, једну за другом – више од сто племенских вођа, и са леве и са десне стране политичког спектра, једногласно је потписало да је „Деб више него квалификована и спремна“ за тај посао. Како се приближавао дан одлуке, све више Индијанаца је пружало подршку Халандовој. Писали су писма, слали уметничка дела, правили кратке филмове – све њој у част.

Колико је поштује, председник Бајден је показао тиме што је већ првог дана након свог ступања на дужност отказао изградњу нафтовода Кистоун од Канаде до Оклахоме зато што пролази кроз великих број индијанских станишта. Пре пет година Индијанци из Јужне Дакоте морали су да демонстрирају против изградње нафтовода на њиховој земљи јер би им уништио главни извор воде. Индијанци из целе САД су дигли глас, а на лицу места била је и Деб Халанд која је свакодневно кувала за учеснике протеста. Она дубоко верује у индијанску традицију и искрена је у својој борби, зато је постала неспорни предводник ове, готово истребљене заједнице.

 

Пише Срђан Јокановић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању